Od čega zavise cene goriva na pumpama i šta utiče na kretanje tržišta nafte?

Svakog petka pre tri sata popodne, vozači u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju vesti o novim maksimalnim maloprodajnim cenama evrodizela i evropremijuma BMB 95 koje propisuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Zašto se cene goriva menjaju iz nedelje u nedelju? Zbog čega je dizel u Srbiji često znatno skuplji od benzina, dok je u nekim evropskim zemljama situacija obrnuta?

Da bismo razumeli ove procese, moramo izaći iz okvira lokalnih benzinskih stanica i sagledati širu sliku globalne ekonomije, geopolitike i fiskalne politike naše države. Krajnja cena goriva na pumpama je proizvod složene matematike u kojoj učestvuje nekoliko ključnih faktora.

---

1. Globalno tržište sirove nafte i uloga berze

Sirova nafta (Crude Oil) je osnovna sirovina od koje se u rafinerijama proizvode benzin, dizel, mazut i drugi derivati. Na svetskom tržištu postoje stotine različitih vrsta nafte zavisno od geografskog porekla, viskoznosti i sadržaja sumpora (npr. laka, slatka, teška ili kisela nafta). Da bi se trgovina pojednostavila, na berzama su uspostavljene tri glavne referentne marke (benchmarks):

• Brent: Nafta koja se vadi iz Severnog mora. Ona predstavlja glavni cenovni orijentir za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Skoro dve trećine svetske trgovine naftom indeksira se prema ceni Brenta.
• WTI (West Texas Intermediate): Američka laka nafta koja se trguje na berzi u Njujorku (NYMEX) i predstavlja orijentir za tržište Severne Amerike.
• Urals: Ruska nafta koja je tradicionalno bila glavni izvor sirovine za rafinerije u istočnoj i srednjoj Evropi (uključujući i pančevačku rafineriju u Srbiji).

Cena nafte na berzi se izražava u američkim dolarima (USD) po barelu (jedan barel iznosi tačno 158.98 litara). Kada na vestima čujemo da je barel nafte Brent poskupio sa 75 na 85 dolara, to znači da će u narednim nedeljama rafinisani derivati postati skuplji na evropskom tržištu jer rafinerije moraju platiti više za samu sirovinu.

Uticaj OPEC+ kartela

Odnosi ponude i potražnje su osnovni pokretač cena. Glavni faktor na strani ponude je OPEC (Organizacija zemalja izvoznica nafte), moćni kartel koji predvodi Saudijska Arabija. Poslednjih godina, OPEC usko sarađuje sa Rusijom i drugim zemljama izvan organizacije pod imenom OPEC+. Ovaj savez kontroliše preko 40% svetske proizvodnje nafte i dogovornim smanjenjem ili povećanjem proizvodnih kvota direktno utiče na cenu barela, trudeći se da je održi na nivou koji garantuje stabilnost njihovih državnih budžeta.

---

2. Kurs američkog dolara (USD) i "Petrodolar" sistem

Još od sedamdesetih godina prošlog veka i sporazuma SAD-a sa Saudijskom Arabijom, nafta se na svetskim berzama kupuje i prodaje isključivo u američkim dolarima. Ovaj sistem se naziva "petrodolar". Zbog toga kurs dolara u odnosu na lokalne valute (u našem slučaju u odnosu na srpski dinar - RSD) ima presudan uticaj na formiranje cena goriva:

• Dolar jača (dinar slabi): Čak i ako cena sirove nafte na berzi u Londonu ostane potpuno ista (npr. 80 dolara za barel), jačanje dolara znači da domaći uvoznici moraju potrošiti više dinara da bi kupili istu količinu dolara za plaćanje nafte. To automatski poskupljuje uvoz i podiže cenu na pumpama u Srbiji.
• Dolar slabi (dinar jača): Olakšava uvoz i stvara prostor za pad cena goriva na pumpama.

---

3. Struktura cene goriva u Srbiji: Gde odlazi novac?

Kada kupite litar dizela ili benzina na pumpi u Srbiji, najveći deo tog iznosa ne ide naftnoj kompaniji za pokrivanje troškova ili profit, već ide direktno u državni budžet. Državna zahvatanja (akcize, takse i PDV) čine između 50% i 60% krajnje cene goriva.

Struktura cene obuhvata sledeće elemente:

1. Berzanska cena derivata (Platts kotacije): Rafinerija u Pančevu sirovu naftu uvozi preko naftovoda JANAF koji ide kroz Hrvatsku. Cena uvozne nafte i gotovih derivata usklađuje se sa regionalnim berzanskim kotacijama (tzv. Platts Mediterranean).
2. Operativni troškovi i marža: Uključuje transport, skladištenje, aditive i maržu benzinske stanice. U Srbiji država uredbom ograničava maksimalnu maržu (trenutno 13 dinara po litru) kako bi sprečila nagle skokove cena.
3. Državne naknade i takse:

• Naknada za formiranje obaveznih rezervi: Taksa koja služi za finansiranje državnih rezervi nafte u slučaju prekida snabdevanja.
• Naknada za unapređenje energetske efikasnosti.
• Taksa za markiranje goriva: Pokriva troškove dodavanja hemijskih markera u gorivo radi suzbijanja nelegalne trgovine i šverca.

1. Akciza: Fiksni poreski iznos u dinarima po litru koji propisuje država. Akcize se periodično usklađuju sa inflacijom. Akciza na dizel je tradicionalno viša nego na benzin, što je glavni razlog zašto je dizel u Srbiji skuplji.
2. Porez na dodatu vrednost (PDV): Iznosi 20% i obračunava se na samom kraju – na zbir nabavne cene, marže, svih taksi i akcize. To znači da plaćate porez i na samu akcizu i takse (porez na porez).

---

Tabela: Detaljan prikaz strukture cene dizela (okvirna računica na 200 RSD)

Sledeća tabela ilustruje tačan raspored troškova i poreza u litru evrodizela koji na pumpi platite 200 dinara:

---

Geopolitika i "Efekat vremenskog jaza" (Lag Effect)

Tržište nafte je izuzetno osetljivo na geopolitičke potrese. Bilo kakav sukob na Bliskom Istoku (u blizini Ormuskog prolaza kroz koji prolazi 20% svetske nafte), u istočnoj Evropi, ili uvođenje sankcija velikim proizvođačima (poput Rusije ili Irana) momentalno izaziva strah od nestašice na berzama. Finansijski špekulanti i investicioni fondovi tada kupuju terminske ugovore (futures), što veštački podiže cenu barela čak i ako do stvarnog prekida isporuka nafte još uvek nije došlo.

Zašto cene na pumpama ne padaju odmah kada berza padne?

Ovo je najčešći izvor frustracije vozača. Kada nafta na berzi poskupi, cene na pumpama često skoče već sledeće nedelje. Međutim, kada nafta na berzi pojeftini, cene na pumpama padaju veoma sporo. Ovaj fenomen se u ekonomiji naziva efekat vremenskog jaza (Lag Effect):

1. Naftne kompanije kupuju sirovine i prerađuju ih u ciklusima koji traju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Gorivo koje se danas prodaje na pumpama kupljeno je po ranijim, višim berzanskim cenama.
2. U uslovima pada berze, kompanije nastoje da najpre prodaju skuplje nabavljene zalihe kako bi izbegle gubitke. Tek kada na pumpe stigne jeftinije nabavljeno gorivo, stvara se prostor za pad cena.

Rezime

Formiranje cena goriva u Srbiji je direktno povezano sa globalnim kretanjima cena nafte Brent na berzi u Londonu i kursom dolara, ali je u najvećoj meri uslovljeno fiskalnom politikom države (visinom akciza i PDV-a). Zbog visokog učešća fiksnih državnih dažbina, cene goriva na pumpama imaju prirodni limit ispod kojeg ne mogu pasti, bez obzira na dešavanja na svetskom tržištu.

Česta Pitanja (FAQ)