Datum:

28.12.2011. 19:15

Autor:

Ina

Oznake:

, , ,

Statistika:

1 komentara 7084 pregleda

Gledajući “suvu” statistiku, dve godine od od primene novog Zakona o bezbednosti na putevima, jasno je da se broj poginulih i povređenih nije smanjio u značajnijoj meri. Zato se opravdano nameću pitanja ko je odgovoran, zašto se zakon ne primenjuje u potpunosti i da li nam je uopšte bio neophodan, pogotovu ako se uzme u obzir stanje putne mreže u Srbiji.

Nije potrebna neka dublja analiza kako bi se došlo do zaključka da je najveća odgovornost za ovakvo stanje u saobraćaju na državi, jer još nema sistemskih rešenja, a rokovi su probijeni odavno.

– Zakon o saobraćaju je bio neophodan kako bi se stalo na put nedisciplini vozača i on je u suštini dobar. Problem je u tome što se on ne primenjuje u potpunosti, a to je odgovornost države. Konkretan primer, tek nedavno je formirano Telo za koordinaciju koje čine ministri u Vladi, koje treba da bude “kapa” svih aktivnosti, planova za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Međutim oni nisu imali još nijedan sastanak, a prošle su dve godine – kaže Krsto Lipovac, profesor na Kriminalističko policijskoj akademiji i jedan od autora zakona.

On objašnjava da veliki problem predstavlja i nedostatak strategije čija izrada i dalje traje.

– Kad radite neki veliki posao normalno je da pravite kratkoročne, ali i petogodišnje planove. Kod nas toga nema niti na državnom nivou, niti na lokalu. Bez ozbiljnog rada, nema ni poboljšanja – smatra profesor Lipovac.

Posebna priča su srpski drumovi, odnosno putari. I dalje se ne formiraju nezavisne komisije koje u slučaju saobraćajne nesreće sa najmanje jednom poginulom osobom moraju da utvrde da li je put doprineo nastanku nezgode, iako je upravljačima puta ova obaveza propisana članom 156 Zakona. Profesor Lipovac navodi da to nije sve. Veliki problem je i sanacija crnih tačaka, jer je od 20.000 ljudi, koliko je nastradalo na našim putevima u poslednjih 20 godina, čak 30 odsto je nastradalo na opasnim deonicama.

Dr Demir Hadžić pomoćnik ministra za infrastrukturu i takođe jedan od autora Zakona kaže da će uskoro biti usvojen pravilnik koji će omogućiti izrade revizija bezbednosti puteva i omogućiti formiranje komisija za ispitivanje doprinosa puta nastanku nezgode.

– Činjenica je da se sa mnogim stvarima kasnilo, jer jednostavno nemamo dovoljno kapaciteta. Međutim, takođe je činjenica da se radi, kao i da se kvalitet puteva poboljšao. Upravo je završeno 90 kilometara severnog kraka Koridora 10, što je od velike važnosti. Takođe su urađene deonice prema granici sa Makedonijom. Treba reći da dobar put neće sačuvati nedisciplinovanog vozača koji pretiče preko duple pune linije – smatra Hadžić.

On takođe navodi da će naša zemlja od sledeće godine, kao i sve članice EU primenjivati Evropsku direktivu koja se odnosi na poboljšanje bezbednosti na putevima. 

Novac služi za popunu budžeta

U budžet se od naplaćenih kazni sliva ogroman novac. Zakonom o bezbednosti u saobraćaju predviđeno je da 70 odsto tog novca ide u budžet Republike Srbije, od čega 75 za opremanje saobraćajne policije. Preostalih 30 odsto ide lokalnoj samoupravi, odnosno opštinama. To je, prema podacima Ministarstva finansija u 2010. godini iznosilo blizu tri milijarde dinara!

– Po zakonu opštine su dužne da taj novac troše isključivo za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Da bi mogle da taj novac troše, opštine moraju da imaju formirana tela za koordinaciju. Međutim, više od polovine opština u Srbiji to nisu uradile. Pitanje je dakle šta je sa tim novcem, odnosno da li se on nenamenski troši, za popunjavanje rupa u budžetu, što je kršenje zakona – kaže profesor Lipovac.

Izvor: Blic

1 komentar
  1. Goran

    A to “nedavno” formirano Telo za koordinaciju verovatno uredno prima visoke plate? Za obe godine od kad je formirano?

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)