Datum:

27.10.2020. 9:02

Autor:

totalcar.rs

Oznake:

, , , , ,

Statistika:

0 komentara pregleda

Kako se era motora s unutrašnjim sagorevanjem polako privodi kraju, sve više proizvođača se prebacuje na električne automobile.

Fundamentalne promene su uhvatile zamah u segmentu baterijski pogonjenih automobila (BEV) u poslednjih nekoliko godina, koji su postali omiljena alternativa kada je o nultoj emisiji reč.

Međutim, postoji još jedno električno rešenje koje nekako u pozadini, tiho, stiče sve veću popularnost, a radi se vozilima na vodonične gorivne ćelije (FCEV).

Automobili koji koriste ovu tehnologiju su takođe pogonjeni elektromotorima, ali umesto baterija, električnu energiju za njih obezbeđuje vodonik.

Što se osećaja u vožnji tiče, on je otprilike podjednak. U igri su isti elektromotori visokog kapaciteta, koji isporučuju istovremeno dostupan maksimalni obrtni moment i poseduju iste regenerativne sposobnosti prilikom kočenja i kretanja po inerciji.

Umesto punjenja baterije električnom energijom putem priključka, FCEV modelima je neophodna stanica za punjenje vodonikom, vrlo slično onome što danas imamo s benzinom i dizelom.

Dok je baterijski pogonjenim vozilima potrebno najmanje sat vremena da bi se napunila, u zavisnosti od tipa baterije i punjača, automobili pogonjeni gorivnim ćelijama se praktično pune kao i konvencionalna vozila što se tiče potrebnog vremena. Kao što već znamo, oni funkcionišu koristeći proces obrnute elektrolize, da bi se vodonik u gorivnoj ćeliji konvertovao u električnu energiju, koja se dalje koristi za potrebe pogonskog sklopa.

Unutar gorivne ćelije, vodonik reaguje s kiseonikom iz atmosferskog vazduha u cilju proizvodnje neophodne električne energije. Jedini nusproizvod ove reakcije su voda i toplota koji se eliminišu kroz „auspuh“ u formi vodene pare.

U zavisnosti od vozila i eksploatisane tehnologije, električni pogon može da se napaja direktno od strane gorivne ćeije, koja konvertuje vodonik u električnu energiju, ili od strane baterije u koju je uskladištena energija koju je kreirala gorivna ćelija.

Međutim, baterije koje koriste FCEV modeli, mnogo su manje, a samim tim i lakše u poređenju s onim koje se koriste za pogon BEV primeraka, gde kod većine paket baterija teži više od 450 kilograma.

Ovo naravno stvara nove mogućnosti za razvoj lakših pogonskih sistema, a samim tim i lakših i efikasnijih vozila. Manja masa pozitivno utiče na domet automobila pogonjenih gorivnim ćelijama, koji u principu mogu preći veće distance u poređenju s baterijskim pandanima. Njihova autonomija je uporediva s onom koju pružaju benzinski i dizel motori.

Neke od aktuelnih mana FCEV-a tiču se troškova razvoja i odsustva infrastrukture.

Na visoke troškove u velikoj meri utiče neophodnost korišćenja platine, koja je najbolji katalizator za dobijanje elektriciteta iz vodoničnih gorivnih ćelija, mada smo u više navrata  pisali o alternativnim rešenjima koja se intenzivno proučavaju i razvijaju. Još jedan faktor koji povećava troškove je činjenica da vodonik mora da se transportuje ka stanicama za punjenje, baš kao i regularno gorivo.

Nerazvijenost infrastrukture je i dalje najveća prepreka koja stoji pred vozilima pogonjenim vodoničnim gorivnim ćelijama, mada je sličan problem egzistirao i kada su BEV modeli počeli da pristižu na tržište. Ipak, za razliku od automobila kojima je neophodan vodonik, baterije se mogu puniti i kod kuće.

U Evropi, Nemačka ima više od osamdeset stanica za punjenje a Francuska petnest, dok ostale zemlje ubrzano razvijaju i izgrađuju novu infrastrukturu koja podrazumeva širenje mreže stanica za punjenje vodonikom.

Toyota je kompanija koja je najaktivnija u razvoju FCEV-a, sa sada već globalno poznatim Miraijem, koji ulazi u drugu generaciju, koja će s proizvodnjom započeti 2021., dok drugi proizvođači, poput Honde i Hyundaija, imaju svoje vodonične pulene u vidu modela Clarity i Nexo.

Nemački automobilski gigant, Daimler, koji poseduje Mercedes-Benz, u prodaji ima GLC F-Cell u matičnoj zemlji od 2018., dok BMW takođe planira da lansira svoju FCEV verziju X5 SUV-a 2022.

Jaguar Land Rover je još jedna od kompanija koje su najavile planove vezane za proizvodnju SUV-a pogonjenog gorivnim ćelijama do 2030., dok se među „startap“ firmama ističe Nikola s kamionetom Badger, koji bi trebalo da raspolaže autonomijom od 480 kilometara.

Dakle, budućnost izgleda svetlo za vodonik kao izvor energije za pokretanje naših vozila, i trebalo bi da ponudi bolju alternativu u odnosu na baterijski pogonjene automobile, i to onog momenta kada bude razvijena odgovarajuća infrastruktura. Sigurno je da ćemo u budućnosti sve češće viđati FCEV modele renomiranih proizvođača, šta god Ilon Mask mislio o tome. Isto tako, troškovi će početi značajno da padaju kada automobili na gorivne ćelije budu počeli da izazivaju veće interesovanje kupaca.

Izvor: Vrele gume

0 komentara
Ostavi komentar
Ime (*)

E-mail (*)

Komentar

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)