Datum:

25.10.2010. 11:31

Autor:

Igor Marjanović

Oznake:

, , , ,

Statistika:

0 komentara 18138 pregleda

Imao sam više nego dobar razlog da uzmem ovaj S60 na test vožnju. S obzirom da inače vozim 440-icu, izbegavao sam da testiram Volvo-a. Ono što me je nateralo da ovo uradim je želja da vidim koliko su se Šveđani razvili u poslednjih 17 godina. S druge strane, ovaj model ima veoma uzbudljivu priču. Godinama je izgledalo da se S60 jednostavno više neće proizvoditi. Odjednom, odlučili su da baš sa ovim modelom započnu novu generaciju Volvo vozila.

Ovom Volvo-u srednje kategorije nije bilo lako naći mesto pored ostalih automobila poput „Insignije“ ili „Mazde 6“. U isto vreme su se pojavili BMW „trojka“ i Audi A4 koji su postavili visoke standarde, a ciljali istu grupu kao i S60. Sa takvom konkurencijom, potrebno je pronaći nešto što će jedan auto da izdvaja od ostalih. Po svemu sudeći Šveđani su uspeli da pronađu šta je to.

Volvo S60 2.0T Powershift
Cena: 43 000 EUR
Zapremina motora: 1999 cm3
Snaga motora: 144 kW/203 ks
Standard: Euro 5


Masa automobila: 1545 kg
Dužina: 4628 mm
Visina: 1484 mm
Širina: 1865 mm

Obrtni momenat: 300 Nm/1750
Menjač: Dvostruko kvačilo – 6 brzina
Maksimalna brzina: n/a
Ubrzanje 0 do 100: 8.0 s
Gume i felne: 215/50R17

Potrošnja

U gradu: n/a
Na otvorenom: n/a
Kombinovano: 8.0/100 km

Oprema

ABS, ASR, EBD, vazdušni jastuci (8), svetla za maglu, stabilizator, centralna brava (kartica), električni podizači stakala, servo, klima, auto radio, auto računar, alu-felne, parking senzor

Izgled ravan konkurenciji

Najlakše što su mogli da urade je da naprave novu karoseriju. Odbacili su stare šablone i prešli na nove. U izradi se vidi sličnost sa S80, s time što ovaj izgleda kao da su 80-ici skinuli kožu i navukli je na novu karoseriju sa mnogo oštrijim ivicama. Maska hladnjaka je povećana, farovi su povučeni u nazad i savršeno su usklađeni. Generalno, taman toliko ostavlja efekat sportskog automobila da možete sebe da zamislite kako ludujete u krivinama i devojke kako se lepe za njega. Jedno je sigurno, manja je šansa da će ljudi misliti da je unutra neki dobrostojeći čiča, nego da ste u nekom od prethodnih Volvo-a. Morali su nekako da podmlade brend, a S60 je savršen za to, barem tako deluje na prvi pogled.

Nema ni reči o tome da je S60 tvrdi sedan. Kada biste gledali reklamu za ovaj auto imali biste osećaj da je neudoban zbog svoje „visine“. Čim biste prvi put seli shvatili biste koliko ste pogrešili. Unutrašnjost vozila daje utisak automobila premijum kategorije sa poznatom udobnošću i kvalitetom. Prednja sedišta su velika i veoma udobna u koja možete sasvim udubno da smestite svoj torzo, a da u krivini ne ispadnete iz sedišta. Plastika kontrolne table je mekana i prijatna na dodir kao i svi kožni elementi koji su savršeno izrađeni. Sve što je potrebno jednom ovakvom autu.

Kao da su svukli kožu sa 80-ice i navukli je na novu karoseriju...

Dizajneri enterijera nisu previše komplikovali stvari, ali su se malo poigrali bojama i oblicima. Uspeli su da zadrže poznatu ozbiljnost švedskog vozila, ali su boje i oblici malo neusaglašeni. Reč je samo o sitnicama poput metalne obloge na vratima ili drveni deo na centralnoj konzoli. Za drveni deo čak nismo sigurni da li je pravi ili ne, ali barem ne bode mnogo oči. Taman toliko zapada za oko koliko je potrebno da se razbije monotonija unutrašnjeg sivila.

S60 nije dugačak auto, nešto više od 4.6 metara i prostor u njemu nije loše iskorišten, gledano sa prednjeg sedišta. Jedan deo popunjen je uobičajenim trikovima: zakrivljena instrument tabla, svetle krovne obloge i visoka kutija između dva sedišta. Zadnja vrata deluju malo daleko i zaista ima dovoljno mesta za dve odrasle osobe. U zadnjem delu nije toliko komotno. Sa svojom visinom od 182cm, kolena sam pomalo nabio u vozačevo sedište. Ovaj auto i nije baš za putovanja od nekoliko stotina kilometara. Za to bih pre uzeo V70 ili S80. Za kraća putovanja, udobnost je sasvim prihvatljiva.

Zadnje sedište i nije toliko komotno

Prtljažnik je kapaciteta 380 litara što u startu deluje malo, ali za svakodnevnu vožnju je sasvim dovoljno. S druge strane veoma je pravilnog oblika sa donjim delom koji može da se otvori i držačima koji mogu da lepo posluže posle nedeljne kupovine. Isti ovi držači mogu da zasmetaju u koliko želite nešto veće da uglavite unutra, ali ovakav dizajn ponekad zahteva malo žrtvovanja. Oni koje ovakve sitnice nerviraju, bolje da sačekaju V60 koji, em što ima više mesta pozadi, em što je prtljažnik zgodniji.

A kakav mu je dvolitarski motor? Ima li slabe tačke?

Dosta sam pričao izgledu. Vreme je da provozamo ovaj auto. Izgleda da sam previše očekivao od S60-ke. Test auto u sebi ima četvorocilindrični, dvolitarski turbo benzin motor sa 203 konjske snage (koji je zamenio Fordov petocilindrični EcoBoost ) od kojeg je logično da očekujete lepu vožnju. Nije ispunio moja očekivanja iz tri razloga. Prvo, s obzirom na veličinu, uopšte nije lagan. Možda je za težinu kriva nova karoserija ili luksuzni dodaci, ali je i prazan oko 1.545 kg. Drugi problem je veoma velika snaga u pogonskim točkovima. Ovolika snaga ne može dobro da se iskoristi u niskom prenosu brzine jer automatska kontrola proklizavanja oduzme većinu snage baš kada želimo da naglo ubrzamo. I treće, polu-automatski menjač mu je jednostavno jadan.

Užasan menjač

U početku sam mislio da je tradicionalni polu-automatski menjač. Sporo je reagovao, ali ne samo na automatskom modu, već i na manuelnom. Posle svakog menjanja brzine, trebalo mu je oko pola sekunde da odluči šta će da radi. Još više sam se iznenadio kada sam čitao da su kod benzinske turbo verzije ubacili magično dvostruko kvačilo. Duplo kvačilo bi, ako ništa drugo, trebalo da je veoma brzo. Verovatno su u Volvou pokušali da izbegnu svako cimanje što je rezultovalo dužim menjanjem brzina. Sad mi je žao što nismo dobili model sa manuelnim menjačem. Sa time bih stvarno mogao da divljam, dok me ovaj model koči kad god to pokušam. Ubrzo sam odustao od pokušaja divljačke vožnje. Generalno, auto je sasvim dobar, ali ovako sam mogao da vozim i nešto što ima 120 konja.

Manevrisanje u skučenim prostorima nije jednostavno. Za ovo je najlakše ponovo okriviti karoseriju. Sa visokim srednjim delom i niskom prednjicom praktično se ništa ne vidi kroz zadnje staklo, mada ovo je često kod novijih modela. Srećom, test-vozilo je puno raznih dodataka kojima smo rešili ove probleme. Danas retrovizor-kamera i senzori za parking nisu nikakva novost, a ovaj S60 se čak i trudi da ne polupate sebe ili sve oko sebe tokom parkiranja. BLIS senzor prati slepi ugao retrovizora i lampicom na uglu vrata obaveštava ako se nešto nalazi iza.

Napred mogu komotno da stanu dve odrasle osobe

S60 takođe ima ugrađene sisteme za kontrolu putovanja na dužim razdaljinama. Sistem za održavanje brzine je često spas, a ponekad može i da uplaši vozača. Uređaj koristi radar i kameru ispred retrovizora za nadgledanje puta ispred vozača i za svaki objekat (automobil, pešak ili nešto drugo) aktivira sirene, lampice, a po potrebi može i da zakoči. Nije mi baš bio cilj da isprobam ovu funkciju, ali sam uspeo jednom prilikom. Auto je primetio drugo vozilo parkirano sa strane i odjednom su sve crvene lampice podivljale. Istog trenutka sam legao na kočnice, iako realne opasnosti nije bilo ni blizu. Osim eventualnog infarkta…

Što se cene tiče, S60 ne odskače iz svoje kategorije. Osnovna verzija ovog modela, sa dvolitarskim dizel motorom od 163 konja, košta oko 32.000 evra. Kada mi uzmemo da ga testiramo, izađe oko 42.000 evra. Naravno, potrudili smo se da u njega ubacimo sve moguće dodatke i što je cenu podiglo za dodatnih 12.000 evra, na ukupnih 54.000. Samo menjač da smo uzeli običan, uštedelo bi nam 2.000 evra. Za one koji imaju vremena da čekaju, cena S60-ke će sigurno opasti. Uskoro se očekuje da izađe 1,6 litarski benzinac. Ako ni zbog čega drugo, dobro će doći zbog registracije i drugih poreza.

U koliko izuzmemo užasan menjač, izgleda da su sa S60 postigli ono što su nameravali. Ako već ne može da se direktno takmiči sa Audi-em ili BMW-om, barem je doneo neka osveženja Volvo-u. Ako uzmemo u obzir da je ovo prvi Volvo koji liči na nešto, ali i poslednji koji sa sobom nosi tehnologiju Ford-a, ovaj auto poprilično zanimljivo deluje.

Autor: Andróczi Balázs

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)