Datum:

27.12.2013. 22:19

Autor:

Ina

Oznake:

,

Statistika:

0 komentara 3963 pregleda

Čak i pre 125 godina automobili su imali farove. Istina, njihovo osvetljenje je bilo slabo, treperavo i neujednačeno, štaviše, najčešće se radilo o običnim lampama na petrolej koje su bile okačene sa bočne strane automobila. Ovi farovi su bili više nego adekvatni za to vreme u kojem su gustina saobraćaja i brzina automobila bili na nekom sasvim drugom nivou. Danas, u 21. veku, sve se promenilo – saobraćaj je gušći nego ikada, a jedno od najbitnijih bezbednosnih pravila je videti i biti viđen.

Zato se prilikom razvoja posebna pažnja poklanja što jasnijem i čistijem snopu svetala koje će osvetljivati put, ali i drugima omogućiti da automobil lakše uoče.

Takođe, u skladu sa aktuelnim ekonomskim i ekološkim trenutkom, veoma je bitno i da takav izvor svetlosti troši što manje energije. Tako su napori razvojnih timova podeljeni između želje za uštedom energije i kvalitetom svetlosnog snopa, a vremenom je to rezultiralo nastankom tri osnovna tehnološka pravca – halogene sijalice, ksenoni i LE diode.

Halogena svetla

U raznim konfiguracijama, ovakve sijalice koriste se za duga, kratka i svetla za maglu. Slično klasičnim sijalicama sa jezgrom od volframa, ali i za razliku od njih, unutrašnjost je ispunjena inertnim gasom i malom količinom halogena (joda ili broma), što uzrokuje da jezgro dostiže značajno veće temperature i, samim tim, proizvodi jaču svetlost. Pri tom se hemijski ciklus stara o tome da se sav volfram koji ispari tokom rada sijalice ponovo vrati na goruću površinu, pa se na ovaj način produžava životni vek sijalice.

Ksenoni

Ako su halogena svetla najzastupljenija po učešću na tržištu, ksenoni su, slobodno možemo reći, „broj dva“. Svetlost proizvodi električni luk visoke snage, elektrode među kojima se luk formira su od volframa, a sve se nalazi u hermetički zatvorenom cilindru od kvarca ili aluminujum- oksida ispunjenom specijalnim gasom i metalnim solima. Kada se luk formira, u cilindru nastaje plazma koja u velikoj meri pojačava svetlosni intenzitet, a ujedno umanjuje potrošnju električne energije. Jedini problem je što je za formiranje električnog luka neophodna struja visokog napona, čak i do 20.000 volti. Jednom kada se upali, ksenonski far troši oko 35 vati, što je za 20 vati manje od klasične, halogene sijalice kratkih svetala.

Zbog velikog intenziteta svetla koje proizvode, ksenonska svetla moraju imati i sistem za pranje i automatsko podešavanje po visini kako ne bi zaslepljivali druge vozače. Ovo značajno podiže njihovu cenu, pa se ovakva svetla ugrađuju samo u skuplje automobile.

LED-svetla

Najnovija od pomenutih tehnologija koja je tek nedavno počela masovnije da se primenjuje u automobilskoj industriji. Svetlo se proizvodi u poluprovodnicima, a pravi ga kretanje elektrona. Jedna LE dioda proizvodi relativno malu količinu svetlosti, pa se za potrebe osvetljenja, odnosno farova, kombinuje njihov veliki broj. To značajno podiže cenu LED farova, pa se, uprkos činjenici da ovakva svetla imaju najduži vek trajanja i najmanju potrošnju energije, oni ugrađuju samo u skuplja vozila.

Pored ova tri osnovna modela koji se svakodnevno susreću, najnoviju tehnologiju predstavljaju “laserski farovi” koji će se prvi put pojaviti u novom BMW “i8”.

Izvor: Moj auto

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)