11.02.2012. 17:38
totalcar.rs
0 komentara 
5410 pregleda
Iz “Beograd puta” saopštavaju da ekipe njihove Zimske službe nastavljaju da rade punim kapacitetom i da se period bez padavina koristi se za čišćenje ulica drugog prioriteta.
Takođe, radi se i na proširivanju gabarita ulica prvog prioriteta, odnosno, uklanjanju snega sa deonica na kojima to nije bilo moguće zbog parkiranih vozila.
Formirane su i ekipe koje, uz ostala komunalna preduzeća, odnose sneg sa najznačajnijih saobraćajnica.
Sve to za cilj ima pripremanje ulica za nove snežne padavine koje se očekuju od petka 10. februara uveče i tokom vikenda.
Onog trenutka kada počnu nove snežne padavine, svi planirani kapaciteti preći će na intenzivno čišćenje ulica prvog prioriteta, kažu u “Beograd putu”.
Iz ovog preduzeća ponavljaju apel da građani ne bacaju sneg sa vozila, prilaza i trotoara na već očišćene ulice, kao i da propuste vozila Zimske službe kako bi ona što brže i efikasnije obavila svoj posao.
Izvor: B92
Malinović: U Srbiji više od 800.000 automobila sa “euro 3” i lošijim motorom
Zabrana uvoza vozila sa “evro 3” motorom, koja bi mogla da stupi na snagu u junu, značiće da u Srbiju više neće moći da uđe automobil stariji od 14 godina. Žarko Malinović iz Privredne komore kaže da, prema njihovim analizama, automobila sa “euro 3” motorom i onih lošijih, imamo više od 800.000.
Kaže da su podaci poražavajući i kad se pogledaju uvezena vozila. “Samo prošle godine, od nekih 140.000 vozila koliko smo uvezli, više od 50.000 su bila vozila sa “euro 3″ motorom. Ako pogledamo 2018. i 2017, videćemo da ih je bilo 70, 80 hiljada uvezenih godišnje i to je ono što je problem”.
Činjenica je da se u zapadnoj Evropi rešavaju takvih automobila, čak određene zemlje imaju podsticaje da se recikliraju takva vozila, ali ona se tamo kupuju i uvoze u našu zemlju i postaju trajno naš problem, dodaje Malinović. “Ovde nije pitanje samo zagađenja vazduha, već i šta mi radimo sa tim automobilima kad oni u potpunosti završe svoj vek. Mi još nemamo kapacitete kako da ih zbrinemo kao otpad i to postaje dodatni problem. Sve češće vidimo školjke takvih automobilima u rekama”, istakao je gost N1.
Svi argumenti koji govore u korist uvoza tih automobila ne stoje, kaže Malinović. Argument da se daje mogućnost niskoplatežnim stanovnicima da mogu da dođu do automobila nije istinit, jer mi već sada imamo 800.000 takvih automobila i oni koji nemaju mogućnosti, kupiće ga od nekog vlasnika koji je već registrovao takvo vozilo u Srbiji, a sada hoće možda da ga menja, dodaje.
O ovoj meri se, podseća, govori godinama unazad. Kaže da se nada da će veoma brzo doći do zabrane i “euro 4” motora. Moraće više da se kontroliše da li je to vozilo sa DPF filterom ili ne, dodaje.
Svake godine otprilike uvezemo negde oko 150.000 vozila, od toga je novih auta oko 30.000, ostalo su polovna, kaže gost dana uživo, dodajući da zbog toga moramo regulisati taj uvoz.
Veliki deo tih vozila dolazi u Beograd, kaže Malinović, osvrćući se na pitanje kako sve to utiče na zagađenje vazduha. Moramo svi zajedno biti odgovorniji – treba razmišljati kako, s jedne strane, da destimulišemo vozila koja više zagađuju, a da stimulišemo vožnju vozila koja manje zagađuju, kaže.
Dodaje da u užem centru grada treba svi više da koristimo gradski prevoz. “Moramo bolje organizovati kompletan gradski saobraćaj i strategiju saobraćaja u gradu. Važno je da kao Grad, donesemo strategiju Siti logistike, da uredimo snabdevanje u samom gradu, jer i ta vozila su veoma značajna u tom procesu. Važno je da razmišljamo o tome kakve mi nekomercijalne subvencije možemo omogućiti vlasnicima hibridnih i električnih vozila. Mi tenutno nemamo nikakve podsticaje… Ako, na primer, damo mogućnost da vlasnici električnih i hibridnih vozila imaju besplatni parking u gradu, oni će na parkingu moći da uštede godišnje oko 500, 600 evra. Kada pomnožite sa vekom upotrebe tog vozila od oko pet godina, plus subvencija, plus razlika u benzinu, mi dolazimo na nekih 10.000 evra koje bi taj građanin uštedeo. Na taj način on će biti motivisan da tu razliku u ceni električnog i konvencionalnog vozila, time nadoknadi”, rekao je Malinović.
Na pitanje koliko će ova zabrana uvoza uticati na smanjenje zagađenja vazduha, Malinović kaže da bismo za pet godina mogli da imamo ozbiljno smanjenje zagađenja, jer bi znatan broj tih vozila završio u reciklaži. Važne su, dodaje, i podsticajne mere. Električno vozilo mogu da priušte sebi samo oni koji sada imaju kvalitetnije vozilo, sa evro 5 ili 6 motorom, pa ako se zbog podsticaja oni odluče za električni automobil, oni bi prodali vozilo koje poseduju (evro 5 i evro 6) i onda bi neko ko ima lošije vozilo mogao da kupi to bolje i to je taj krug.
Za pet godina imaćemo da 250.000 (godišnje 50.000) automobila sa “euro 3” motorom nestaje, nećemo, dakle, imati taj uvoz, plus oni koji su završili vek, tako da bismo četvrtinu takvih automobila izbacili iz opticaja, kaže Malinović.
On prenosi da postoji spremnost svih članova Vlade Srbije da se ta odluka donese i smatra da će biti doneta.
Izvor: N1
Srbi najviše vole nemačka kola: Folskvagen i opel na prva dva mesta, “Francuzi” tek na trećem i četvrtom
Građani Srbije su u prošloj godini uvezli, pretežno iz zemalja Evropske unije čak 141.918 polovnih vozila što je za oko 110.000 više nego novih!
I dok kod novih automobila (nešto više od 31.000 prodatih u 2019.) kupci najviše kupuju “Škode” (čak i bez prodatih primeraka MUP ) a zatim “Fijate”, “Renoe”, “Dačije”… kod uvoza polovnih vozila naprikosnoven izbor je – “Folksvagen” koji je po prodaji putničkih vozila u “sekciji nova vozila” tek peti…
Naime, čak 26.561 vozilo koje je lane uvezeno imalo je bedž nemačlke kompanije na haubi!
Daleko na drugom mestu je, takođe nemačka kompanija, “Opel” (doduše pod vlašću francuske PSA grupacije) čijih vozila iz uvoza je kupilo 15.959 naših sugrađana.
Za kupovinu polovnjaka marke “Pežo#” odlučilo se 13.220 a za “Reno” 11.322 naša sugrađana.Mesto broj 1 kada su luksuzni brendovi u pitanju i kod novih ali i polovnih vozila drži “Audi”. Kupljeno je u Srbiji 929 novih “Audija” i uvezeno ( i registrovano, dakle prodato) 11.056 polovnjaka!
– Najveći problem je kod uvoza polovnih vozila što država i dalje dozvoljava uvoz kola sa motorima sa evro 3 standardom, mada ni sa evro 4 motorima nije znatno bolja situacija – kaže Boban Nikolić generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika novih vozila i delova – Od ukupno uvezenih automobila čak 61.301 je sa “evro 3 motorima” a 48.665 sa “evro 4” standardom.
Srbija je u poslednjih pet godina uvezla više od 600.000 polovnih vozila za koje je dat ogroman novac. Ako su vozila u proseku koštala po 3.000 evra prosta računica pokazuje da smo za vozila, od koji su većina starija od 10 godina platili oko 1,8 milijardi evra.
Top 10 brendova uvezenih polovnjaka u Srbiji 2019. godine:
1. FOLKSVAGEN 26.561
2. OPEL 15.959
3. PEŽO 13.220
4. RENO 1.322
5. AUDI 11.056
6. FIJAT 10.262
7. SITROEN 9.318
8. BMV 8.242
9. FORD 7.912
10. MERCEDES 6.882
Izvor: Novosti
Srbija: trećina žena i dve trećine muškaraca za upravljačem
U Srbiji 71 odsto muškaraca ima vozačku dozvolu, dok samo 35 odsto žena ima položen vozački ispit,
Na svaka dva muškarca, dolazi jedna žena vozač, pokazuju rezultati studije “Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji”, a prenosi RTS.
Vožnja automobilom čini 40 odsto svih putovanja muškaraca, a samo 16 odsto putovanja žena, nalazi su studije nedavno predstavljene na konferenciji u Beogradu. Žene češće od muškaraca automobilom voze i druge osobe i takva putovanja čine 16 odsto svih putovanja žena, a samo šest odsto svih putovanja muškaraca.
Istraživanje, realizovano uz podršku Svetske banke za potrebe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, pokazalo je da žene u Srbiji obave 23 odsto svih putovanja javnim prevozom u poređenju sa 14 odsto svih putovanja muškaraca.
Mobilnost žena u Srbiji, kako su pokazali podaci, posebno je ograničena u gradovima sa neodgovarajućom mrežom javnog prevoza, upravo zbog nedostatka alternativnih oblika prevoza.
Rezultati istraživanja su pokazali da su žene sklonije kombinovanju različitih prevoznih sredstava tokom jednog putovanja, kao i da muškarci voze bicikl češće od žena, tako da je osam odsto svih putovanja muškarci obave biciklom, dok to čini šest odsto žena.
Studija je pokazala da se žene mnogo sigurnije osećaju kada šetaju ili se voze u manjim prevoznim sredstvima poput automobila i minibusa, nego u javnom prevozu i vozovima, iako češće koriste javni prevoz od muškaraca.
Izvor: RTS/Vrele gume
Preporuči ovu stranicu prijateljima: