29.03.2012. 10:13
Ina Poljak
0 komentara 
5378 pregleda
Postoje brojni razlozi zbog kojih prolazimo kroz žuto svetlo na semaforu. Razgovor mobilnim telefonom, zanimljiva prolaznica ili jednostavno – opšta rastrojenost. Svi imamo svoja opravdanja.
Ipak, čime god da ste se bavili tokom vožnje, onog trenutka kada svetlo na semaforu počne da se menja iz zelenog u žuto, nivo stresa se podiže i vi donosite odluku u deliću sekunde. Kočnica ili gas?
U prvom slučaju, rizikujete da vozač iza vas, koji nema nameru da se zaustavi, udari od pozadi u vaše vozilo. Takođe, može vam se desiti da se zbog kasnog kočenja, uz škripu guma, zaustavite usred raskrsnice, dovodeći pri tome i pešake u opasnost.
Ako, ipak, prođete kroz žuto, sledi opasnost od kazne ili od saobraćajne nezgode.
Činjenica je da koliko god se vi pridržavali zakona, može vam se dogoditi granična situacija koju smo upravo opisali.
Kako bismo bolje razumeli i analizirali ovaj problem, konsultovali smo Srpski komitet za bezbednost saobraćaja (KBS) i Upravu saobrćajne policije MUP-a Srbije.
Damir Okanović, direktor KBS-a, najpre nas je podsetio da se odredba Zakona o bezebednosti saobraćaja na putevima koja reguliše prolazak kroz žuto svetlo na semaforu nije promeneila donošenjem novog zakona 2009. godine.
“Novi zakon reguliše prolazak na žuto u članu 142, u rečenici ‘žuto svetlo označava zabranjen prolaz, osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti ispred navedenog znaka’, što se u suštini ne razlikuje od odredbe iz starog zakona”, objašnjava Okanović.
Prema njegovim rečima, drugi deo rečenice koji definiše izuzetak od ove odredbe ključan je za razumevanje prolaska kroz žuto.
Na odredbu člana 142. pozivaju se i u Upravi saobraćajne policije i dodaju da je zakon tu jasan.
“Izuzetak kada je dozvoljen prolazak podrazumeva da se vozilo u trenutku kada se uključi znak žutog svetla na semaforu nalazi na takvom rastojanju od pomenutog znaka da s obzirom na brzinu kretanja, vozač ne može da ga zaustavi bez naglog usporenja (tzv. forsiranog kočenja)”, kaže načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić.
“U tom slučaju je bezbednije proći na žuto, jer prilikom oštrog kočenja može doći do gubljenja upravljivosti ili stabilnosti vozila, kao i ugrožavanja drugih učesnika u saobraćaju”, objašnjava on.
“S tim u vezi, ako se vozač u trenutku kada se uključi žuto svetlo nalazi na takvom rastojanju od semafora i kreće takvom brzinom, da može bezbedno zaustaviti vozilo ispred znaka, a ipak prođe, tada prolazak na žuto svetlo predstavlja prekršaj”, precizira Simić.
Dragiša Simić navodi primer da, ako se vozilo kreće brzinom od 50 km/h, koliko iznosi opšte ograničenje brzine u naselju, na suvom kolovozu, vozač može bezbedno da se zaustavi ukoliko se žuto svetlo uključi u trenutku kada se nalazi na oko 35 metara od znaka (u zavisnosti od psihomotornih sposobnosti vozača i tehničkih karakteristika vozila).
“Ukoliko vozač ne zaustavi vozilo, nego nastavi da se kreće istom brzinom, proći će znak oko 2,5 sekundi nakon njegovog uključenja i učiniti prekršaj, s obzirom da se signalni plan semafora najčešće projektuje tako da znak žutog svetla traje tri sekunde”, objašnjava Dragiša Simić.
“Naravno, kada je kolovoz mokar ili prekriven poledicom rastojanje potrebno da se vozilo zaustavi je nešto duže, ali tada su vozači dužni da brzinu kretanja prilagode stanju kolovoza”, dodaje on.
Damir Okanović potvrđuje tumačenje iz MUP-a objašnjavajući da “čak i u slučaju da se u gradu krećete u okvirima dozvoljene brzine, ipak vam se može dogoditi da se zateknete neposredno ispred semafora kada se umesto zelenog uključi žuto”.
Okanović navodi sličan matematički primer kojim objašnjava da “kada se nalazite na 10-20 metara ispred raskrsnice, i uključi se žuto, vi se ne možete bezbedno zaustaviti ako se krećete, recimo, 50 km/h, što je dozvoljena brzina kretanja u naseljenom mestu.”
“U tom slučaju, zakon vam dozvoljava da prođete semafor iako je na njemu žuto svetlo”, precizira Okanović.
Ovo se najčešće dešava na starim semaforima, na kojima pre žutog ne postoji trepćuće zeleno svetlo.
Da li je saobraćajna policija možda popustljivija ako kroz žuto prođete na semaforu koji nema interval trepćućeg zelenog svetla?
U Upravi saobraćajne policije kažu da zakon ne poznaje razliku između dve vrste semafora, a to nam je u razgovoru potvrdio i Damir Okanović.
“Značenje žutog svetla se ne menja u zavisnosti od toga da li na semaforu postoji trepćuće zeleno svetlo ili ne”, objašnjava načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić.
Zato ne treba očekivati da vam saobraćajac progleda kroz prste samo zbog toga što ste kroz žuto svetlo prošli na semaforu koji nema trepćuće zeleno.
Sa druge strane, Damir Okanović ističe da neki vozači, u strahu od eventualne kazne ili sudara koji mogu da izazovu u raskrsnici, naglo koče ispred semafora na kojem zasvetli žuto, dovodeći sebe, ali i druge učesnike u saobraćaju u opasnost.
“Strah vozača da će u ovom slučaju prolaskom kroz žuto izazavati sudar sa drugim vozilom, nije opravdan”, kaže Okanović.
“Svetlosna signalizacija na raskrsnicama projektovana je tako da vozila mogu bezbedno da prođu kroz žuto svetlo, pre nego što se onima koji dolaze iz drugog pravca uključi zeleno”, objašnjava Okanović i dodaje da ovo nikako ne treba shvatiti kao poziv na nameran prolazak kroz žuto, već samo kao krajnje rešenje koje je bezbednije po učesnike u saobraćaju od naglog kočenja.
Damir Okanović potvrđuje tumačenje iz MUP-a objašnjavajući da “čak i u slučaju da se u gradu krećete u okvirima dozvoljene brzine, ipak vam se može dogoditi da se zateknete neposredno ispred semafora kada se umesto zelenog uključi žuto”.
Okanović navodi sličan matematički primer kojim objašnjava da “kada se nalazite na 10-20 metara ispred raskrsnice, i uključi se žuto, vi se ne možete bezbedno zaustaviti ako se krećete, recimo, 50 km/h, što je dozvoljena brzina kretanja u naseljenom mestu.”
“U tom slučaju, zakon vam dozvoljava da prođete semafor iako je na njemu žuto svetlo”, precizira Okanović.
Ovo se najčešće dešava na starim semaforima, na kojima pre žutog ne postoji trepćuće zeleno svetlo.
Da li je saobraćajna policija možda popustljivija ako kroz žuto prođete na semaforu koji nema interval trepćućeg zelenog svetla?
U Upravi saobraćajne policije kažu da zakon ne poznaje razliku između dve vrste semafora, a to nam je u razgovoru potvrdio i Damir Okanović.
“Značenje žutog svetla se ne menja u zavisnosti od toga da li na semaforu postoji trepćuće zeleno svetlo ili ne”, objašnjava načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić.
Zato ne treba očekivati da vam saobraćajac progleda kroz prste samo zbog toga što ste kroz žuto svetlo prošli na semaforu koji nema trepćuće zeleno.
Sa druge strane, Damir Okanović ističe da neki vozači, u strahu od eventualne kazne ili sudara koji mogu da izazovu u raskrsnici, naglo koče ispred semafora na kojem zasvetli žuto, dovodeći sebe, ali i druge učesnike u saobraćaju u opasnost.
“Strah vozača da će u ovom slučaju prolaskom kroz žuto izazavati sudar sa drugim vozilom, nije opravdan”, kaže Okanović.
“Svetlosna signalizacija na raskrsnicama projektovana je tako da vozila mogu bezbedno da prođu kroz žuto svetlo, pre nego što se onima koji dolaze iz drugog pravca uključi zeleno”, objašnjava Okanović i dodaje da ovo nikako ne treba shvatiti kao poziv na nameran prolazak kroz žuto, već samo kao krajnje rešenje koje je bezbednije po učesnike u saobraćaju od naglog kočenja.
Izvor: B92
Preporuči ovu stranicu prijateljima: