Datum:

29.02.2016. 10:33

Autor:

Ina

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 2094 pregleda

Pored relativno visoke cene i nepostojanja električnih automobila u ponudi domaćih uvoznika i prodavaca vozila, između srpskog vozača i modela na struju stoje i mnoge druge prepreke. Kakva je budućnost elektromobila u našoj zemlji, analizirao je sajt Polovni automobili.

Mediji nas konstantno bombarduju najavama novih automobila na električni pogon, koji će, čim se mi kupci „opametimo“ i odlučimo da ih kupimo, spasiti planetu od ekološkog uništenja. Sa druge strane, svako mišljenje koje se usudi da ukaže na nedostatke električnih vozila proglašava se nazadnim.

Nećemo se baviti teorijama zavera u koje su umešane naftne kompanije, već samo iznosimo realne probleme koji čekaju vlasnike električnih automobila u Srbiji. Takođe, nećemo se previše baviti ni stanjem u razvijenim zemljama, jer ono zaista ne može da se poredi sa stanjem u Srbiji. Ima tamo i besplatnih punjača za električna vozila, nama nezamislivih subvencija prilikom kupovine, poreskih olakšica, besplatnog parkiranja, dozvoljene vožnje žutim trakama…

Dakle, samo Srbija.

Da li bi vožnja na struju zaista bila toliko jeftina?

Zamislimo da veći broj vozača pređe na „struju“ i napusti benzin, dizel i plin. Danas je akciza na jedan litar dizela 54 dinara i to bez PDV-a od 20%. Mislite da će se država tek tako odreći ovog novca? Neće!

Stoga postoji više opcija:

– da drastično poskupi struja
– da se na električna vozila uvedu potpuno nove takse i porezi
– da se drastično poveća PDV, tj. porez na sve ostale proizvode koje kupujemo
– kombinacija svega navedenog…

Koja opcija bi vam najviše odgovarala? Dakle, čitava priča o jeftinoj vožnji na struju se svodi na sledeće:

– verovatno neće biti toliko jeftina koliko se misli
– manjak u državnom budžetu će mogao bi da se „prebije“ preko leđa vozača koji nemaju električno vozilo i/ili ostatka stanovništva koje nema nikakvo vozilo.

Rizik od ulaska u crvenu zonu

Ako trošite mnogo struje, možete da uđete u crvenu zonu, u kojoj jedan kWh košta 16,880 din, u odnosu na 5,628 din u zelenoj zoni, kada je u pitanju viša tarifa. Situacija je znatno povoljnija tokom noći, kada važi niža tarifa – kWh košta 1,407 din u zelenoj a 4,220 din u crvenoj zoni.

Prosečno domaćinstvo obično bude u plavoj zoni, ali ako počnete da punite svoj električni automobil, potrošnja lako može da probije u crveno.

Gde napuniti električni automobil?

Osnovna ideja jeste da svako može da ga napuni u sopstvenoj garaži ili dvorištu. Međutim, garažu ili dvorište najčešće imaju samo vlasnici kuća u predgrađima ili prigradskim naseljima, a električni se zbog lokalizovanog ekološkog benefita (smanjuju zagađenje vazduha u urbanim sredinama) i slabe autonomije promovišu upravo kao idealan prevoz za vožnju po gradu.

Ako živite u zgradi, gde ćete puniti vozilo? Proizvođači i vlasti u mnogim evropskim i američkim gradovima počeli da postavljaju stanice za punjenje, a na mnogima može i besplatno da se napuni baterija.

Bogatim gradovima i državama takve investicije nisu veliki problem, ali, na primer, u Beogradu ili Novom Sadu neuporedivo pametnija investicija bilo bi unapređenje javnog prevoza.

Koliko može da se pređe sa jednim punjenjem?

Kao što proizvođači imaju tendenciju da sakriju istinu u vezi potrošnje benzina i dizela, dogodi se da sakriju istinu i po pitanju autonomije svojih električnih vozila. Posebno treba imati u vidu način vožnje – snažna ubrzanja i velika brzina smanjiće obećani broj kilometara i za više od 50%.

Na primer, Nissan Leaf, najpopularniji električni automobil u svetu, po fabričkim podacima može da pređe 135 km sa jednim punjenjem (pre uvođenja nove verzije sa baterijama većeg kapaciteta). Međutim, ako je zima, pa koristite brisače, grejanje kabine, grejanje retrovizora, grejače zadnjeg stakla, svetla za maglu i slično, autonomija drastično opada. Isto važi i za korišćenje klima uređaja leti.

Ne zaboravimo i činjenicu da sam kapacitet baterije opada pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama.

Šta ako vam se isprazni baterija u saobraćajnoj gužvi?

Zamislite sledeću situaciju: baterija vašeg automobila je potpuno napunjena i samouvereno krenete do lekara. Zima je i pao je sneg. Na pola puta nailazite na saobraćajni kolaps. Krećete se centimetar po centimetar, dok sneg i dalje neumoljivo pada. Pošto je napolju 5 stepeni ispod nule, neophodno vam je grejanje u kabini, što nemilosrdno crpi energiju iz baterije, isto kao i brisači, grejači retrovizora…

Ubrzo shvatate da autonomija ispisana na displeju, tj. broj kilometara koji kompjuter procenjuje da možete da pređete sa trenutnom napunjenošću baterije i trenutnim stilom vožnje, ne obećava da ćete uspeti da se „dovučete“ do bilo kojeg mesta za punjenje. Na sreću, saobraćaj se raščišćava i vi sa novom nadom hitate ka obližnjem tržnom centru, znajući da tamo ima nekoliko mesta za punjenje.

Kada stignete na lice mesta, radost zamenjuje šok, a njega očaj, pošto shvatate da se ispred svakog mesta za punjenje već nalazi po 5-6 vozila.

Sporo punjenje baterija?

Brzina punjenja baterija razlikuje od vozila do vozila, pri čemu kod nekih postoje i različite vrste/brzine punjenja. Na primer, na kućnom priključku mora da se puni celu noć (8 sati), a na superpunjaču, kakav obično može da se nađe pored nekog velikog tržnog centra na Zapadu, za samo pola sata.

Priča oko punjenja je znatno komplikovanija nego što na prvi pogled deluje….

Životni vek baterije

Baterija bi trebalo da traje 7-8 godina, što zavisi do vrste, proizvođača, načina punjenja (brzo ili sporo) i vožnje, vremenskih uslova (ekstremne temperature joj skraćuju vek), itd. Međutim, poseban problem je to što bateriji vremenom opada kapacitet, tako da i čitavu deceniju možete da koristite istu bateriju, ali ćete na kraju sa jednim punjenjem moći da pređete znatno manju kilometražu nego na početku njenog životnog veka.

Nissan za bateriju koju ima najnoviji Leaf garantuje da će i posle 5 godina imati između 66% i 72% kapaciteta, ali garancija važi samo do pređenih 100.000 kilometara.

Ekologija?

Šta država misli o ekologiji, pokazuje povećanjem akcize na ekološko gorivo kao što je tečni naftni gas. Dakle, na prvom mestu je novac, odnosno punjenje budžeta, a ekologija je sporedna stvar pa čitava priča o električnoj energiji kao ekološkom pogonu kod nas u startu pada u vodu.

Električni polovnjaci?

U Srbiji se prodaje sve manje i manje novih automobila. Polovni su preuzeli tržište. Stoga je lako zaključiti da ako i dođe do ozbiljnije popularizacije električnih vozila, većina će biti polovni, što nas dovodi do sledećeg problema – u kakvom će stanju biti baterija tog polovnjaka nakon 5, 7 ili 10 godina? Onaj ko nema novca za nov automobil, obično nema ni dodatnih nekoliko hiljada evra za novu bateriju.

Nije stvar samo u tome da li je ona potpuno otkazala, već i u tome koliko je kapaciteta preostalo, o čemu smo već govorili. Na primer, dok je bila nova, sa jednim punjenjem moglo je da se pređe 135 km, ali nakon pet godina korišćenja ona može da se napuni samo toliko da sa jednim punjenjem može da se pređe manje od 60 km. U roku od godinu-dve dana, ova autonomija će možda pasti na samo 50 km.

Cena?

U Evropi Nissan Leaf može da se kupi za tridesetak hiljada evra, u zavisnosti od države, a slična je i cena njegovih glavnih konkurenata. Međutim, mnoge zemlje daju razne subvencije, oslobađaju vlasnike poreza i taksi, nude besplatno punjenje, besplatan parking, vožnju u trakama rezervisanim za autobuse…

U razvijenim zemljama je uobičajeno da porodica ima više automobila, pa uvek postoji rezerva ako električni mora da ostane na punjenju. Nažalost, kod nas je ekonomska situacija znatno drugačija.

Nepredviđene situacije

Prirodna katastrofa ili ljudski faktor – uglavnom, struja je nestala i ko zna kada će doći. Sećate li se poplava 2014. godine?

Takođe, zamislite da zimi dođe do ozbiljnog udesa na auto-putu, zastoja zbog snega ili gužve na granici – stotine električnih automobila čije se baterije prazne iz sata u sat zbog grejanja stajaće u mestu, a ne možete da im dopremite gorivo kao što to može da se uradi sa benzinom i dizelom.

Zaključak

Niko ne sumnja da će doći do ozbiljnog tehnološkog napretka na polju baterija, koji će električne automobile učiniti vrlo poželjnim, ali niko ne može ni da predvidi kada će se to desiti. Naučnici grčevito rade na novim idejama, tehnologijama i konceptima. Nećemo ih nabrajati, zato što će proći još mnogo godina pre nego što krenu u serijsku primenu.

Ipak, ostaje pitanje koliko će neka nova baterija, koja će zameniti litijum-jonsku, koštati, hoće li biti dovoljno sirovina za njenu proizvodnju i slično?

No, kako god bilo, činjenica je da električni automobili unose nove mogućnosti i nova uzbuđenja u auto-industriju, a tako i treba da bude.

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević; Preuzeto sa: B92

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)