Datum:

24.03.2012. 11:27

Autor:

Ina

Oznake:

, , ,

Statistika:

0 komentara 8120 pregleda

Saobraćajne nezgode su rezultat ljudske greške i složene kombinacije elemenata koji uključuju ljudsko ponašanje, stanje vozila i infrastrukture. Na njih se može uticati jedino deljenjem odgovornosti između korisnika – vozača i onih koji obezbeđuju i održavaju saobraćajni sistem.

Nezgode se dešavaju svuda, mada se poslednjih godina međuzemljama liderima po broju saobraćajnih nesreća pojavljuju Indija i Kina, iza njih su Brazil, afričke zemlje, naročito Nigerija, kao i zemlje Latinske Amerike. S druge strane, skandinavske zemlje prednjače po broju istraživanja i umešnosti sprovođenja medijskih kampanja u vezi sa bezbednošću saobraćaja.

Saobraćajnu nezgodu uprošćeno možemo prikazati i kao sumu grešaka i kršenja pravila. Ponašanje vozača možemo shvatiti kao skup određenih navika, sklonosti i emocionalnih reakcija prilikom vožnje. Imajući u vidu da smo zemlja u tranziciji jasno je da mnogi faktori utiču na neprilagođeno i opasno ponašanje pri vožnji. Naročito veliki broj nezgoda čine bahati i mladi vozači. Njih odlikuje negativan stav prema saobraćajnim propisima i potcenjivanje rizika. To podrazumeva: prekoračenje brzine, prolazak kroz crveno svetlo, održavanje nepropisnog rastojanja među vozilima, ignorisanje saobraćajnih znakova, prestrojavanje bez provere mrtvih uglova, vožnja pod uticajem alkohola ili narkotika, uz konzumiranje cigareta, u pospanom stanju, nekorišćenje pojasa, nepažnjai slično. Ovo važi za sve učesnike u saobraćaju, bez obzira na uzrast. Za neke mladevozače su karakteristični: vožnja noću, vikendom, uz slušanje glasne muzike, upotreba mobilnih telefona tokom vožnje, vožnja pod uticajem alkohola ili narkotika, u društvu vršnjaka, u neispravnom ili loše održavanom vozilu.

Ako izuzmemo stanje saobraćajne infrastrukture i nepoštovanje propisa, pomenuti elementi rizične vožnje ne mogu se kompletno objasniti bez uvođenja bioloških i psihosocijalnih faktora. Naime, u uzrastu od 18, a po nekima i do 25 godina, razvoj ljudskog mozga nije sasvim završen, a pogotovo onih oblasti frontalnog lobusa koje učestvuju u „izvršnim” funkcijama kao što su planiranje ponašanja i akcija, kontrola impulsa, rezonovanje i integracija informacija. Ovo nas dovodi u vezu sa strukturom ličnosti koja utiče na stavove i motivaciju, koji dalje utiču na sklonost ka kršenju pravila. Ovde u igru ulaze i polne razlike:uočene su pozitivne veze između nivoa testosterona i težnje za senzacijama, što pruža objašnjenje zašto su muškarci više skloni rizičnoj vožnji i zašto učestvuju u većem broju saobraćajnih nezgoda nego žene.

Ono po čemu se ljudi razlikuju je i stepen samokontrole. Osnovna karakteristika osoba sa niskom samokontrolom je težnja da se sopstvene želje zadovolje brzo i na lak način, po cenu učešća u rizičnim aktivnostima. Oni su egocentrični, impulsivni, skloni avanturizmu, neosetljivi za potrebedrugih ljudi. Međutim, rani pokazatelji sklonosti ka rizičnoj vožnji mogu se registrovati nekoliko godina pre njihovog konkretnog ispoljavanja, što je od velike važnosti za prevenciju.

I na kraju, za jedan broj nezgoda odgovorno je i loše mentalno zdravlje, povezano sa težnjom ka samopovređivanju, a kako se nezgode mogu smatrati kao vid samopovređivanja, pokazalo se da je broj saobraćajnih nezgoda veći kod pojedinaca koji su pokušali suicid. Opšti simptomi lošeg mentalnog statusa uključuju depresiju ili anksioznost, nesanicu, lošu koncentraciju, što sve može pogoršati psihomotorne i saznajne funkcije i time narušiti sposobnost upravljanja vozilom.

Kako izgleda profil vozača koji čini prekršaje? Mlad muškarac, sa velikom pređenom kilometražom, koji sebe smatra boljim od drugih vozača; ne prepoznaje i ne priznaje loše posledice svojih postupaka i ne smatra da će one izazvati neodobravanje okoline (roditelja, prijatelja, poznanika), teško mu je da prestane da krši pravila i pokazuje ljutnju prema drugim učesnicima u saobraćaju, što se ogleda u kršenju zakonskih propisa (prekoračenje brzine, odstojanje), ili u agresivnom ponašanju prema dugima (upotreba sirene, naglo preticanje itd.).

Iako se saobraćajne nezgode ne mogu izbeći, njihov broj se može redukovati određenim akcijama. Najveći procenat smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, koja god vrsta akcije da se primeni, iznosi oko 30 odsto.

*Vanredni profesor saobraćajne psihologije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu

Autor: Svetlana Čičević, Izvor: Politika

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)