Datum:

02.11.2010. 20:35

Autor:

Ivan Minić

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 6420 pregleda

Više od 50.000 vozača u Srbiji, koji voze kola starija od 25 godina na olovni benzin, jedinu informaciju o šteti od prelaska na bezolovno gorivo mogu da dobiju ako se obrate direktno proizvođačima. A na pumpama u Srbiji, čim nestanu zalihe, više neće moći da se kupi olovni benzin.

– Vlasnici automobila starijih od 25 godina, koji su koristili ovo gorivo, trebalo bi da provere kod proizvođača da li smeju da koriste bezolovni benzin – savetuju i u AMSS-u.

Ukoliko saznaju da to ne mogu, majstori savetuju kupovinu specijalnih aditiva ili menjanje motora, koje košta oko 1.000 evra.

Naftna industrija Srbije prestala je polovinom godine da proizvodi olovni benzin MB 95. Iako svi noviji automobili više ne smeju da koriste olovna goriva, jedan broj vozača u Srbiji sa starim kolima dospeo je u problem.

– Imam stari „audi”, koji me savršeno služi. Ne znam gde sve nisam pokušao da saznam mogu li sada u njega da sipam bezolovno gorivo i na kraju se sve svelo na jednu jedinu opciju, a to je da pitam direktno proizvođača. Kako, nemam pojma. Poslao sam mejl i još čekam odgovor – jada se Beograđanin Nikola Avramović (52).

Direktor kvaliteta u Centru za motorna vozila AMSS-a Nenad Jovanović kaže da vlasnici starijih „benzinaca” moraju da se raspitaju kod proizvođača da li njihovi motori smeju da koriste bezolovni benzin.

– To se odnosi pre svega na vozila koja imaju visok broj obrtaja motora i tanke ventile, a proizvedena su pre 1985. godine. Praktično, može da se desi da postoji neki stariji „ferari” ili „audi” iz te serije visokoturažnih automobila kod kojeg ne može sa sigurnošću da se kaže koliko bi bio štetan bezolovni benzin. Pravu informaciju definitivno mogu da daju samo proizvođači – savetuje Jovanović.

Bezolovni opasan za ventile?

Olovni benzin ima 400 miligrama olova po litru, što je čak 13 puta više nego što ima bezolovno gorivo. Nenad Jovanović iz AMSS-a kaže da je olovo bilo dobar „štit” za ventile.

– Olovo se u starim motorima taložilo i na taj način predstavljalo jedan meki sloj koji ujedno štiti i od brzih udaraca prilikom paljenja goriva u motoru. Ujedno, ono je štitilo ventile. Zanimljivo je da se na „Zastavinim” vozilima koristio autogas koji apsolutno nema olova, što znači da ova vozila mogu da koriste bezolovni benzin – objašnjava Jovanović.

Srbija je uz BiH i Crnu Goru jedna od poslednjih evropskih zemalja u kojima se koristio olovni benzin, inače veoma štetan za životnu okolinu. Jovanović kaže da su u svetu još pre dve decenije prestali da proizvode motore koji koriste ovo gorivo.

– Kada su u Evropi krenuli da prelaze sa olovnog na bezolovni benzin, prvi korak je bio da ponude bezolovni po nižoj ceni kako bi privukli kupce. Tada su proizvođači savetovali vozačima da li smeju da koriste bezolovni benzin, da li mogu stalno da ga koriste i da li posle nekoliko punjenja rezervoara ovim gorivom treba ipak da sipaju jedan rezervoar olovnog – objašnjava on.

U svakom slučaju, vozači koji žele da budu apsolutno sigurni mogu da izaberu dve opcije. Automehaničar Ivan Keneški kaže da mogu da promene motor ili da stave plin!

– Ako je, na primer, u pitanju neki „audi” iz 1985. godine, u njega mora da se ubaci motor iz 1995. Postoji mogućnost i da taj stari motor prepravljate, ali onda mora da se stavlja nova elektronika, da se prepravljaju još neki delovi i na kraju je to neisplativo. S druge strane, ja bih pre ugradio plin, to je sigurnija varijanta – objašnjava on.

Ugradnja polovnog motora novije proizvodnje košta oko 200 evra, dok će vas sam motor koštati od 700 do 1.000 evra. Ugradnja plina, u ovlašćenom servisu, ne bi trebalo da košta više od 1.000 evra.

„Lade” i „škode”

Od automobila na olovni benzin koji su se prodavali kod nas najčešće se mogu naći „lade”, „škode”, „mercedesi” i „zastave”, kao i neka ruska vozila. Dugogodišnji reli vozač Boban Atanacković kaže za Press da postoje aditivi koji mogu da reše problem.

– Postoje aditivi koji mogu da se dodaju u bezolovni i onda je sve u redu. To bi moglo da pravi probleme jedino kod nekih izuzetno jakih turiranih automobila, kao i kod sportskih kola. Važno je samo da benzin ima dovoljnu oktansku vrednost – savetuje Atanacković.

U nekoliko radnji probali smo da nađemo aditive za bezolovni benzin. Cene su od 300 do 400 dinara za flašu koja se sipa u rezervoar sa 50 litara benzina. Ta količina se sipa svaki put kada se sipa i gorivo. Iako su nam nudili različite aditive za povećavanje oktanske vrednosti goriva, niko nije bio sasvim uveren da bi oni mogli da se koriste kao zamena za olovni benzin.

Autor: R. Ž. Marković, Izvor: Press

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)