17.01.2016. 23:26
Ina
0 komentara 
2489 pregleda
Automobili sa nultom emisijom štetnih gasova imali su prošle godine udeo od 17,1 odsto u broju novoregistrovanih vozila u Norveškoj, što je najveće učešće na tržištu ekološki čistih automobila nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, objavilo je norveško Udruženje za električna vozila.
Nikada tržišni udeo električnih automobila nije bio tako veliki kao 2015. – rekla je predstavnica tog norveškog udruženja, Kristina Bu.
Prošle godine je u toj skandinavskoj zemlji od ukupno 150.700 novih privatnih automobila registrovano gotovo 26.000 vozila sa nultom emisijom gasova, od kojih su sva električna, izuzev devet s pogonom na vodonik, saopštio je Savet za informacije o drumskom saobraćaju.
Najprodavaniji modeli su bili električna verzija “Folksvagenovog” – “golfa”, “Teslin” – “model S”, “Nisanov” – “lif”, VMW-ov “i3” i “Renoov” – “zoe”.
Automobili sa nultom emisijom su u 2014. godini imali udeo na norveškom tržištu od 12,5 odsto.
Norveška učvršćuje svoju ulogu pionira na tom polju, budući da je, poređenja radi, u susednoj Švedskoj udeo “zelenih automobila” među novoregistrovanima lane iznosio 4,0 odsto, a u Francuskoj samo 0,9 procenata.
Brojke
* 26.000 električnih vozila prodato
* 9 vozila na vodonik kupili Norvežani
Ova skandinavska država nudi brojne podsticaje da motiviše kupce da se odluče za ekološka vozila – dok su poreska opterećenja na obične automobile vrlo visoka, vlasnici “zelenih automobila” uživaju benefit u vidu izuzeća od poreza, i pod određenim uslovima im je dozvoljeno korišćenje autobuskih saobraćajnih traka i besplatan parking.
Vlasti planiraju, međutim, da postupno smanjuju neke beneficije, koje su predmet kontroverzi zbog njihovih visokih troškova.
– Izbor automobila sa nultom emisijom mora ostati profitabilan. Tržište električnih automobila i dalje nije održivo bez subvencija – insistira Kristina Bu.
Izvor: Novosti
Koliko zaista mogu da pređu električni automobili sa punom baterijom
Na testu se našlo šest popularnih električnih modela koji su voženi u identičnim uslovima auto-putem, kako bi se videlo koliko kilometara mogu da pređu sa punom baterijom i koliko se taj podatak razlikuje od fabrički deklarisanog.
Jedna od najvećih zamerki protivnika automobila na struju je njihova relativno mali radijus kretanja. Dodatni problem je što ni takva, teorijska autonomija ne garantuje da ćete do nje zaista “dobaciti” u vožnji.
Zabunu unose i različiti podaci o autonomiji jednog istog modela, u zavisnosti od standarda koji je primenjen – WLTP u Evropi ili EPA sa druge strane okeana. Na autonomiju električnih vozila u realnim uslovima vožnje utiču brojni faktori, uključujući uslove u saobraćaju, konfiguraciju terena, stil vožnje, spoljnu temperaturu vazduha, razne potrošače struje u vozilu i dr.
Britanski Carwow želeo je proveri koliko se deklarisane autonomije pojedinih električnih modela razlikuju od onih u realnim uslovima.
Za testnu rutu odabran je auto-put u Velikoj Britaniji, a testirani su sledeći električni modeli: Nissan Leaf, Kia e-Niro, Audi e-tron, Jaguar I-Pace, Mercedes EQC i Tesla Model 3 u “Long Range” verziji.
Svih šest modela voženo je sa aktiviranim tempomatom, pri maksimlanoj dozvoljenoj brzini na auto-putu koja iznosi 70 milja na sat (112 km/h), dok je klima-uređaj u svim vozilima bio podešen na istu temperaturu, kako bi uslovi za sve automobili bili identični.
Test je pokazao da najlošiji odnos realne i fabrički deklarisane kilometraže sa punum baterijama ima Mercedes EQC koji je uspeo da pređe 312 km ili 75% navedene autonomije.
Na petoj poziciji po procentualnoj efikasnosti našao se Jaguar I-Pace sa 359 km, što iznosi 76% fabričke kilometraže. Četvrto mesto zauzeo je Tesla Model 3, koji je prešao 434 km ili 78% autonomije koji navodi proizvođač.
Treći po efikasnosti je Audi e-tron sa 331 km, odnosno 81% navedene kilometraže.
Vicešampion testa je Nissan Leaf sa 334 km i 87%, dok je na prvom mestu Kia e-Niro koji je uspeo da pređe 410 km, što iznosi čak 90% deklarisane autonomije.
Izvor: B92
Fijat Krajsler optužen za podmićivanje sindikalaca da traže veće plate u GM
Proizvođač automobila “Fiat-Krajsler” (FCA) negira da je podmićivao sindikalce da traže veće plate u konkurentskom “Dženeral motorsu” (GM) koji ga je zbog toga tužio za “reketiranje”.
U dokumentima koji su u petak podneti saveznom sudu u Detroitu, u SAD, FCA tvrdi da se tužba GM-a ne zasniva na činjenicama. Takođe tvrdi da, čak i ako to jesu bili nezakoniti postupci – što tvrdi GM, istekao je četvorogodišnji rok za tužbu, te su ti slučajevi zastareli.
GM navodi u tužbi podnetoj u novembru prošle godine da je FCA podmićivao zvaničnike Ujedinjenog sindikata radnika automobilske industrije da u GM zahtevaju veće plate da bi primorao GM da se spoji sa manjom firmom FCA.
Tužba GM-a protiv konkurenta iz Detroita je bez presedana. U njoj se navodi da je FCA bila umešana u reketiranje plativši milione dolara mita sindikalcima da se izbore za tri kolektivna ugovora nepovljna za GM.
GM navodi da je FCA korumpirao pregovarače 2009, 2011. i 2015. godine, da bi stekao prednosti u odnosu na GM.
Ti navodi potiču iz dugogodišnje federalne istrage vlasti SAD o podmićivanju FCA usmerenom na sindikalne službenike u putem centra za obuku sindikalaca u šta su umešani najviši zvaničnici sindikata.
Deset osoba je optuženo u istrazi, a osam je priznalo krivicu, uključujući udovicu potpredsednika sindikata. Tri osobe koje su radile u FCA su osuđene.
Ali, GM mora da dokaže da je FCA reketirao s namerom da preuzme upravljanje sindikatom i da je to nanelo štetu GM-u. Nije dovoljna samo tvrdnja GM-a da je kompanija FCA nastojala da podmićivanjem navede sindikalce kako da postupe.
GM je takođe optužio izvršnog direktora “FCA” Serđa Markionea koji je umro prošle godine, za odobravanje mita većeg od 1,5 miliona dolara sindikalnim zvaničnicima.
Zahtevi sindikata za veće plate bili su smišljeni da bi primorali GM da se spoji sa FCA koji je odbio ponudu Markionea za to, navodi GM u tužbi što FCA odbija kao nedokazano.
Zakonska procedura uz dostavljanje dodatnih podnesaka dveju kompanija trajaće nekoliko meseci pre no što sudija odluči o sudbini tužbe.
Izvor: N1
Pad prodaje električnih automobila u SAD
Iako se na tržištu pojavljuje sve više električnih automobila, njihova prodaja u SAD je opala.
Uprkos tome što se na ovom tržištu u toku protekle godine našlo 45 novih električnih i plug-in hibrida, samo 325.000 je prodato, što je za 6,8 odsto manje nego u odnosu na 2018. godinu.
Nekoliko faktora je za to odgovorno. Najpre, ova vozila su i dalje skuplja o onih sa konvencionalnom pogonom, a cena bezina je i niska i stabilna.
Potom, Tesla. Ova kompanija stratra se lifestyle brendom, a njihova prodaja zapravo je skočila. Recimo, Model 3 je 2019. godine doživeo povećanje prodaje od 14 odsto na ovom tržištu, a porast se beleži i na globalnom nivou. To dovodi do situacije u kojoj se ljudi slabije opredeljuju za električne automobile kao što su Jaguar I-Pace i Audi e-tron, koji su se na ovom tržištu prodavali skromno. Gotovo isto važi i za jeftinije automobile, kao što su Hyndai Kona i Kia Niro.
Preporuči ovu stranicu prijateljima: