Datum:

05.04.2020. 9:03

Autor:

totalcar.rs

Oznake:

, , , , , , ,

Statistika:

0 komentara pregleda

Sa Corsom-e i Grandland X plug-in hibridom, najnoviji Opelovi elektrifikovani automobili započinju novu eru modela na struju ovog brenda.

Potpuno električni Opel Vivaro, kao i električni naslednik modela Mokka X uslediće kasnije ove godine, dok će se Opel Combo-e, Opel Zafira Life-e i električni naslednik Astre pridružiti timu 2021.godine.

Svi modeli putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila biće elektrifikovani do 2024. godine, kažu u toj kompaniji.

Tradicija duga pola veka

Opel Electro GT (Foto: Opel promo)

Opel više od pet decenija vodi istraživačke i razvojne radove na polju električnog pogona. Zbog toga se proizvođač automobila iz Riselshajma smatra jednim od e-pionira u industriji.

Još davne 1968. godine, Kadett B Stir-Lec I imao je princip “produženja dometa” koji će mnogo kasnije krenuti u proizvodnju sa Opel Amperom.

Stir-Lec napajalo je 14 olovnih akumulatora, a električnu energiju koja je punila baterije proizvodio je pozadi ugrađen Stirlingov motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Samo tri godine kasnije, Georg von Opel, unuk osnivača kompanije, oborio je šest svetskih rekorda električnih vozila za volanom automobila Opel Electro GT koji je dostigao 188 km/h.

Ovaj automobil su pokretala dva povezana elektromotora ukupne snage 88kW/120ks. Energiju je obezbeđivala nikl-kadmijumska baterija od 590 kilograma, a pri konstantnoj brzini od 100 km/h, automobil je imao autonomiju u vožnji od 44 kilometra.

Opel Impuls i Opel Twin

Opel Impuls I iz 1990. (Foto: Opel promo)

Korak napred načinjen je u okviru programa Opel Impuls u periodu 1990-97.

Impuls I bio je vozilo zasnovano na Kadettu, koje pokreće elektromotor jednosmerne struje od 16 kW, koristeći nikl-kadmijumske akumulacione ćelije sa tečnim elektrolitom. Imao je radijus od oko 80km i maksimalnu brzinu od 100km/h.

Godinu dana kasnije usledio je Impuls II, zasnovan na Astri. Koristio je 32 olovne baterije za napajanje dva trofazna asinhrona motora koji daju ukupno oko 45kW/61ks.

Od 1993. do 1997. godine, Opel je izveo svoj prvi veliki program testiranja električnih vozila sa Impulsom III. Vozni park od deset automobila Impuls III testiran je na nemačkom ostrvu Rugen, a zajedno je prešao ukupno više od 300.000 km.

Opel Impuls II iz 1991. (Foto: Opel promo)

Pet vozila je opremljeno nikal-kadmijumskim baterijama i motorom od 45 kW/61 ks, a ostalih pet su koristili visokoenergetske baterije natrijum / nikl-hlorid i elektromotore snage 42 kW/57 ks.

Svih deset vozila Impuls III pogonili su trofazni asinhroni motori. U međuvremenu, 1992. godine predstavljen je konceptni automobil Opel Twin.

Za vožnju auto-putem bio je dostupan trocilindrični 0.8-litarski benzinski motor snage 25kW / 34 ks, dok je za gradsku vožnju zadužen električni pogon sa dva motora od 10kW/14ks. Vozač Opel Twina imao je centralni položaj napred, sa tri suvozačka sedišta pozadi.

Opel je zatim 1995. godine električnu mobilnost preneo i u segment komercijalnih vozila sa Combo Plus konceptnim kombijem koji je imao dve visokoenergetske baterije natrijum-nikl-hlorida koji rade u kombinaciji sa trofaznim asinhronim motorom snage 45 kW.

Eksperimentisanje sa vodoničnim gorivnim ćelijama: Flota bez štetnih emisija

Opel HidroGen3 iz 2001. (Foto: Opel promo)

Opelov razvoj gorivnih ćelija obelodanjen je 2000. godine u modelu Zafira HydroGen1.

Njegove vodonične ćelije napajale su trofazni asinhroni motor koji isporučuje 55 kW/75 ks i 251 Nm obrtnog momenta.

Tokom 2001. godine, testni kupci su vozili flotu od 20 modela HidroGen3. Snaga je povećana na 60 kW /82 ks, pružajući maksimalnu brzinu od 160 km/h.

Tokom maratonske vožnje 2004. godine, dva vozila HydroGen3 prešla su skoro 10.000 km širom Evrope, od Hamerfesta u Norveškoj do Lisabona u Portugaliji.

Osim toga, vozač Opela DTM, Heinz-Harald Frentzen, je za volanom vozila HydroGen3 pobedio u reliju Monte Carlo 2005. za automobile sa alternativnim pogonom.

Opel HydroGen4 iz 2007. (Foto: Opel promo)

Sledeće, četvrta generacija vozila sa gorivnim ćelijama, HydroGen4, takođe je bez emisije štetnih gasova, a iz auspuha izlazi samo vodena para.

Sklop koji se sastoji od 440 serijski povezanih ćelija, u kojima vodonik reaguje sa kiseonikom iz vazduha, činio je srce ovog ekološki prihvatljivog pogona. Ne postoji sagorevanje, već elektrohemijska reakcija koja stvara električnu energiju.

Na ovaj način je omogućen kontinuirani rad elektromotora snage 73 kW/100 ks.

Počevši od 2008. godine, flota vozila HydroGen4 počela je da pokazuje svoje vrline u svakodnevnoj upotrebi u projektu koji je sponzorisalo Federalno ministarstvo saobraćaja – Partnerstvo za čistu energiju (CEP).

Opel Ampera sa produženim radijusom kretanja i Opel Ampera-e

Opel Ampera iz 2012. (Foto: Opel promo)

U isto vreme, Opel je takođe nastavio razvoj vozila sa baterijom i predstavio inovativni Flextreme koncept na Međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu 2007. Automobil je imao Voltec električni pogon sa produženim radijusom kretanja.

Koncept Flextreme GT/E, predstavljen na sajmu automobila u Ženevi 2010. godine, ilustruje kako se ovaj koncept pogona takođe može integrisati u automobil srednje veličine.

Električni pogon sa produženom autonomijom u vožnji uveden je u serijsku proizvodnju 2011. godine u Opel Amperi, prvom elektrifikovanom automobilu za četiri osobe u potpunosti pogodnom za svakodnevnu upotrebu i putovanja.

Energiju za vožnju između 40 i 80 kilometara (u zavisnosti od uslova) obezbeđivala je litijum-jonska baterija od 16 kWh, koja je napajala elektromotor od 111 kW/150 ks.

Kad god je nivo napunjenosti baterije dostigao definisani minimum, benzinski motor od 63 kW/86 ks automatski se uključuje i pokreće generator za napajanje električnog motora.

Ova vrsta neprekidnog snabdevanja energijom osiguravala je bezbrižnu vožnju – bez stajanja zbog dopune baterije i sa autonomijom od nekoliko stotina kilometara. Da je Ampera bila ispred svog vremena, svedoči i titula “Evropski automobil godine 2012”.

Opel Ampera-e iz 2017. (Foto: Opel promo)

Novi model na struju, Opel Ampera-e je usledio 2016/2017. Ovaj čisto električni automobil imao je autonomiju u vožnji od oko 420 kilometra.

Budući da su baterije postavljene u podnom delu, nudio je prostor za pet putnika i prtljažnik kapaciteta kao i kod regularnog automobila sa 5 vrata (381 litar).

Ampera-e takođe pokazuje da električna mobilnost i zadovoljstvo u vožnji mogu da idu “ruku pod ruku”, jer snaga elektromotora od 150 kW/204 ks i maksimalni obrtni moment od 360 Nm obezbeđuje odlične performanse.

Ovaj kompaktni automobil stiže od nule do 50 km/h za 3,2 sekunde, dok od 80 do 120 km/h, kada pretičete, ubrzava za samo 4,5 sekundi.

Zanimljivo je da Opelovi dileri još uvek imaju nekoliko Ampera-e u izlozima prodajnih salona, ali njihovo mesto će uskoro zauzeti električna Corsa-e, koja je nedavno osvojila nagradu “Autobest” za “best buy” automobil u Evropi.

Opel Corsa-e iz 2020. (Foto: Opel promo)

(Naslovna fotografija: Opel Electro GT, Opel promo)

Izvor: B92

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)