Datum:

11.09.2011. 14:50

Autor:

totalcar.rs

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 5227 pregleda

Kod nas ima čak 16.000 kilometara puteva kojima je potrebna hitna obnova, za šta su potrebne 2,2 milijarde evra, koje, naravno, nemamo.

To što je Srbija na listi globalne konkurentnosti svrstana na 131. mesto od 142 zemlje ne čudi naše stručnjake, koji kažu da taj podatak odslikava realno stanje.

U najgorem stanju su regionalni i lokalni putevi, koji su često prepuni opasnih rupa, pa vožnja po njima izgleda kao slalom, ali ni magistrale nisu mnogo bolje.

Saobraćajni stručnjaci tvrde da nema dela Srbije u kom je putna mreža dobra, zbog čega nam se automobili “troše” neuporedivo brže nego u Evropi.

Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak priznaje da je stanje poražavajuće. “Trebalo bi nam bar pet godina da sredimo sve puteve u Srbiji. Od novca koji zaradimo u Putevima Srbije jedan deo se izdvaja za te svrhe, ali to nije dovoljno”, kaže on.

“Na primer, u Ibarsku magistralu već osam godina ništa nije ulagano. Razgovaramo sa Svetskom bankom, EIB-om i EBRD-om da nam daju oko 300 miliona kredita kako bismo uredili bar deo puteva. Na potezu je Ministarstvo finansija, koje bi trebalo da dogovori uslove kreditiranja”, objašnjava Drobnjak.

I dok nadležni pokušavaju da novim kreditima zakrpe stare rupe na putevima, dotle vozači po Srbiji uništavaju kola duplo brže nego oni u Evropi. Direktor distributera automobila Hit auto Zoran Dragojević navodi da ne postoje precizni podaci o tome koliko nam kola brže propadaju zbog loših puteva, ali sa sigurnošću tvrdi da auto koji ovde pređe 200.000 kilometara izgleda kao onaj koji je u inostranstvu prešao 500.000.

“Ako je, na primer, normalan vek za jednu sponu 60.000 pređenih kilometara, kod nas ćete morati da je menjate posle 30.000. Zbog loših puteva propadaju točkovi, amortizeri, spone volana… Sreća je da proizvođači još nisu došli do toga da nam uskraćuju garancije za nove automobile zbog loših puteva”, objašnjava Dragojević.

U Komitetu za bezbednost saobraćaja kažu da su najveći problemi rupe, nedostatak signalizacije, manjak zaštitne ograde, izbledele linije, nepreglednost…

“Posebno u istočnoj Srbiji, putevi, osim što imaju dosta rupa, budu i od lošeg asfalta, što produžava zaustavni put automobila. U Vojvodini imaju veliki problem sa blatom koje automobili nabacuju, kao i sa smenjivanjem veoma dugačkih pravaca i oštrih krivina. Na jugu Srbije takođe imamo loš asfalt, mnogo neravnina, uvala…”, objašnjava Milan Božović iz ovog komiteta.

Direktor Puteva Zoran Drobnjak opravdanje za rupe na već krpljenim putevima nalazi u lošem bitumenu iz domaće proizvodnje. On navodi da ćemo, kada Rusi budu završili rekonstrukciju rafinerija, moći da koristimo bolji bitumen.

“Kada se radi o krpljenju, ako je manja površina, onda obično izvođače ne teramo da uvoze bitumen jer to značajno povećava cenu. Međutim, kada se rade veće deonice, tražimo uvozni bitumen. Razlika je odmah vidljiva. Evo, na primer, na ulazu u Beograd, gde je put presvlačen bitumenom iz Austrije, čak i laik vidi da je on kvalitetniji”, objašnjava Drobnjak.

Sekretar za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da se putevi održavaju nestručno, često bez adekvatne kontrole radova.

“Dovoljno je da neko ukrade samo jedan centimetar asfalta, pa da put brzo propadne. Onda imate situaciju da vam se na istim mestima pojavljuju rupe, a problem je što mnoge privatne firme koje održavaju puteve zanima samo novac i da što brže završe. Rešenje je da se već kod pripreme uključe validne firme sa opremom i državni organi koji mogu da utiču na brzinu gradnje, licenciranje i kontrolu”, objašnjava Rodić.

Demir Hadžić iz Ministarstva za infrastrukturu kaže da su oni putni pravci koji su rekonstruisani u poslednjih deset godina od evropskih institucija dobili tri zvezdice, od mogućih pet.

“Naravno da imamo želju da puteve dovedemo u još bolje stanje. Ali činjenica je da putevi propadaju kako zbog samog kvaliteta materijala i načina na koji su pravljen tako i zbog opterećenja. Ipak, ne mislim da se manje računa vodi o regionalnim putevima u odnosu na magistralne i autoputeve”, kaže Hadžić.

Svega desetak tužbi godišnje 

“Broj tužbi je minimalan jer vozači nisu dovoljno informisani o svojim pravima, a nekad je šteta takva da im se više isplati da je sami poprave nego da tuže. Godišnje bude desetak takvih tužbi, i to najčešće kad je šteta nekoliko hiljada evra. A procedura je sledeća: čim se desi nezgoda, vozač treba da zaustavi kola i odmah pozove policiju, koja pravi foto-dokumentaciju i zapisnik. Vozač kasnije može tu dokumentaciju da podigne i na osnovu nje tuži putarsko preduzeće nadležno za održavanje te deonice. Sporovi mogu da traju i dve godine, ali ako se utvrdi da vozač nije kriv, sve troškove snose putari”, objašnjava Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Izvor: Press

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)