Datum:

30.08.2012. 10:27

Autor:

Ina

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 5359 pregleda

Da li je bilo propusta organizatora ili ne, na nedavnoj brdskoj trci na Tari, kada je posle izletanja jednog vozača poginulo troje gledalaca, a jedna osoba teško povređena, odgonetnuće istražni organi. Pitanje koje se, godinama nameće je – ko sve može i pod kakvim uslovima, u Srbiji, da organizuje ovakve trke.

Staze

U ovom slučaju, nije sporno da je ASK „Balkan“, iz Zemuna, kao dugogodišnji trofejni auto-moto klub i član Sportskog auto saveza (SAS) to mogao da uradi, ali je pre nekoliko godina u Negotinu, klub koji nije bio član saveza organizovao trku u kojoj je takođe bilo nastradalih!

Činjenica je da Srbija, jedina u regionu nema zvaničnu pistu za automobilske trke, a da su sve staze koje se koriste, ranije beogradsko Ušće, novosadski Mišeluk, pista aerodroma u Batajnici, pa i vojni objekat Beranovac, kod Kraljeva, daleko od pista – staza, koje su neophodne za održavanje sadašnjih trka u kojima se voze sve jači i brži automobili. Kod nas se, pored kružnih trka, na improvizovanim pistama, organizuju i brdske auto-

-trke, kao i reli nadmetanja koja se organizuju na „javnim putevima i saobraćajnicama“.

Kako je „Novostima“ rečeno u AMSS, automobilsku trku može da organizuje bilo koje fizičko ili pravno lice, naravno uz ispunjavanje strogih kriterijuma. Ukoliko se radi o trci koja se boduje za neki od šampionata, bilo nacionalnih, regionalnih, evropskih ili svetskih, potrebno je da se dobije i saglasnost matičnog saveza.

Procedura

Savez dobija (trebalo bi da je tako) bar godinu dana ranije prijavu za organizaciju nekog takmičenja koje treba uvrsti u šampionat, odnosno u kalendar takmičenja za narednu sezonu. Eventualno, ukoliko dođe do otkazivanja organizacije nekog sportskog nadmetanja usred sezone, može se i tada dozvoliti organizacija. Zahtev podnosi najčešće klub. On mora uz zahtev da priloži savezu sve relevantne podatke o tome za koji šampionat kandiduje trku, da li je međunarodnog karaktera, na kojoj lokaciji će trka, i naravno u kom terminu biti organizovana.

Organizator zatim, po pravilu, pravi organizacioni odbor i određuje direktora trke, koji mora imati odgovarajuću licencu izdatu od nadležnog saveza. Direktor bi trebalo, ali je u praksi češće da to određuje organizator, da bira svoje saradnike, pre svih predsednika sportske komisije. Posebna pažnja, tvrde naši sagovornici, mora da se posveti bezbednosti staze.

Bezbednost

Prvo se radi licenciranje staze. U konkretnom slučaju za „BT Tara“, koja je nekada vožena na duplo dužoj deonici, mora da se izradi licenciranje, koje opet obavljaju ovlašćena lica iz matičnog saveza. Posle toga se pristupa izradi elaborata o bezbednosti staze koji mora da sadrži sve elemente neophodne za sigurnost svih učesnika, takmičara, sudija, zvaničnih lica, naravno, i publike. Zahtev se tada podnosi nadležnom MUP. Uz zahtev mora da se dostavi i elaborat o bezbednosti saobraćaja. MUP tada može da prihvati, odbije ili da zatraži dodatne informacije.

Pravila

Kada se radi o kružnim, dakle zatvorenim stazama organizatoru je posao olakšan, jer nema zatvaranja saobraćajnica. Ali, suštinski se, kada je reč o postupku za dobijanje dozvole za organizaciju, ništa ne menja.

– Mora da postoji sva potrebna dokumentacija i dozvole. Svaka krivina mora da ima sudiju, redare, policiju. Treba da budu raspoređena vatrogasna i sanitetska vozila, a na trkama za šampionat Evrope i helikopter za transport eventualno povređenih učesnika – kažu u jednom našem sportskom savezu. – Ipak, moguće je organizovati i auto-trke bez dozvole matičnog saveza. To su takozvane pozivne trke, ali se one organizuju vrlo retko.

Crna statistika

Poslednja nesreća na Tari samo je jedna u nizu tragičnih događaja na trkama u Srbiji poslednjih godina.

Na Tari je bilo i ranijih godina nesreća, pa su tamo poginuli i veliki šampioni srpskog automobilizma poput Mirka Martinovića (2003) i Obrena Tešića (1996).

Nesreća se dogodila i 31. avgusta 2008. godine u Kraljevu, kada je poginuo 19-godišnji Nemanja Milanović, iz Kruševca, kada je na njega tokom trke za šampionat Srbije na stazi Beranovac naleteo „jugo 45“ takmičara Damira Ilića (24) iz Sremskih Karlovaca. Vozač je takođe doživeo teže povrede, kao i jedna osoba iz publike.

Gotovo identična tragedija desila se pet godina ranije u Negotinu. Jedna osoba izgubila je život, a 12 teže povređeno, kada je automobil „jugo“ sa „Opelovim“ motorom, prilikom prekida trke zbog neuspelog starta uleteo među gledaoce.

U Beogradu je, na kultoj stazi Ušće, tragično nastradao vozač Igor Savić Gonza (2005).

Još dve nesreće obeležile su poslednju deceniju. Prva se dogodila 21. oktobra 2001. godine na auto-trci za Nagradu Crne Gore u Kotoru, kada su dve osobe poginule, a četiri povređene. Do tragedije je došlo kada je učesnik trke Vitomir Cvetić izleteo sa staze i pokosio gledaoce.

Prethodno, 23. septembra 2000. godine u probnoj vožnji uoči početka auto-moto trke „Nagrada Novog Sada 2000“, na stazi Mišeluk, poginuo je motociklista Ljubomir Popović iz Aranđelovca.

Slične tragedije dešavaju se i širom sveta, a jedna od poslednjih u nizu dogodila se ove godine u Irskoj kada su dve osobe poginule, a sedam je ozbiljno povređeno, kada je vozač trkačkog automobila izgubio kontrolu nad vozilom i uleteo u gomilu od tridesetak gledalaca.

Alternativne trke

Ranijih godina i na našim prostorima su, po ugledu na, pre svega dešavanja u SAD, organizovana tajna, ulična trkanja na kojima su učestvovali „nabudženi“, tjunirani serijski automobili. Amerikanci su od takozvanog „strit rejsa“ napravili novu disciplinu trke ubrzanja na „četvrt milje“ koje su popularne širom sveta.

Autor: Ekipa “Novosti

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)