Datum:

20.07.2018. 21:11

Autor:

Ina

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara pregleda

Automobili se sve više i više opremaju novim tehnologijama, i veliki broj njihovih funkcija sve više zavisi upravo od te tehnologije. Možemo slobodno reći da moderni automobili polako postaju “kompjuteri na točkovima”.

Upravo iz tog razloga automobili postaju sve češća meta hakera. Činjenica je da vozilima nikada nije bilo lakše pristupiti iz daljine.

Iako nije bilo puno incidenata koji su podrazumevali “hakovana” vozila (osim na filmovima), niko sa sigurnošću ne može utvrditi koliko je rasprostranjen taj oblik kriminala. Možda najpoznatiji slučaj jeste onaj koji se nalazi u video snimku ispod teksta, čiji je cilj bio ispitivanje bezbednosti modela Jeep Cherokee.

Glavni vinovnici tog dela, ali i ljudi koji se pominju u većini izveštaja na tu temu su istraživači ili hakeri “beli šeširi” (Beli šeširi ili etički hakeri su ljudi koji su dobro istrenirani za različite vrste testiranja bezbednosti sistema).

Njihov osnovni zadatak jeste da nađu propuste u bezbednosti nekog sistema i da o tome obaveste nadležne. Ono što je ovde izuzetno bitno napomenuti jeste da je za ovakvo testiranje neophodna pismena saglasnost kompanije koja se testira.

Nažalost, to su samo “dobri momci/devojke” čije se kopmjutersko delovanje ne svrstava u krivično delo. Sa druge strane stoje kriminalci i hakeri “crni šeširi”, čiji je glavni cilj i motiv pre svega da nekome drugom nanesu štetu, ili da sami sebi ili drugome pribave protivpravnu korist.

Kako to obično biva, oni deluju iz senke, te se često i ne sazna da je neko vozilo bilo hakovano. Prema tome, zaista niko ne može znati koliki je broj ovakvih “kompjuterskih” napada izvršeno na vozila. Da je neko vozilo bilo hakovano najčešće se sazna kada se prijavi krađa vozila i kada se u to uključi i policija.

Još jedna interesantno pitanje koje se nameće, jeste pitanje o tome koliko dugo proizvođači automobila moraju da brinu o softverskoj bezbednosti svojih vozila, odnosno, koliko često i u kom vremenskom period oni moraju ažurirati “sistemske zakrpe” za softver i operativne sisteme u svojim modelima.

Naime, u svetu “pametnih” mobilnih telefona, i u svetu u kome u razvijenim zemljama gotovo da nema domaćinstva bez kompjutera i interneta, i u kome se tehnologija rapidno razvija, odgovor na to pitanje nimalo nije lak. Naravno da će sve zavisti od operativnog sistema, proizvođača i OS-a i automobila i naravno, popularnost tog operativnog sistema ili automobila.

Na primer, mnoge kompanije koje se bave proizvodnjom “pametnih” telefona u ovom trenutnku nude “bezbednosne zakrpe” u roku od najmanje dve godine od datuma prodaje. Ali kako bi se ovo primenilo na automobile?

Da li bi kupac dobijao ažuriranja tokom trajanja garancije na svoj novi automobil, ili bi to trebalo da bude vremenski određeno na dve, pet ili deset godina? Čak i ako postoji pretnja, da li to opravdava skupo reprogramiranje softvera? Većina ljudi bi odgovorilo sa da, ali opet, šta ako je pretnja ta da je sve što neko može da “daljinski” uradi automobilu da promeni stanicu na radiju? Da li bi onda bilo opravdano skupo softversko ažuriranje?

Nema lakih i preciznih odgovora na ova pitanja. Reč je o temi o kojoj će seu budućnosti dosta polemisati, i u kojoj će se suočavati brojna različita mišljenja.

U svakom slučaju, tehnološki giganti i konstruktori operativnih sitema, kao i proizvođači automobila nikako ne bi smeli da dozvole da životi ljudi u vozilima, ali i onih koji su van njih budu ugroženi na taj način, te moraju da veliki deo svojih resursa usmere i ka tom pitanju.

Izvor: Vrele gume

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)