Datum:

17.05.2011. 16:40

Autor:

Ina

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 8391 pregleda

Bez obzira da li ste strastveni vozač, ili vam je to u opisu radnog mesta, ili je jednostavno najbrži i najbolji način da stignete od tačke A do tačke B, saobraćajne gužve su jedna od tri stvari koju većina vozača smatra maltene neizbežnim prokletstvom. Ono što je još alarmantnije, prema nekim psihološkim istraživanjima, saobraćajne gužve i kolapsi su indirektno ili delimično povezani sa određenim brojem problema u vezi za mentalnim zdravljem vozača koji se često nađu u ovim stresnim situacijama.

Hajde da se prvo podsetimo onoga što već znamo o saobraćajnim zastojima:

– znamo da oni uzrokuju incidente izazvane besom koje je moguće izbeći, obzirom na to da i najspokojniji vozači mogu postati učesnici žučnih svađi i rasprava tokom saobraćajnog zastoja.

– znamo i to da su oni jedan od glavnih izvora stresa na dnevnoj bazi.

–  prema godišnjoj studiji Saobraćajnog instituta u Teksasu, količina goriva koja je u 2009. godine samo u Americi protraćena tokom zastoja može da napuni 78 ogromnih cisterni ili 520.000 benzinskih rezervoara.

– ista studija iz 2009. godine pominje i to da svaki vozač izgubi 50 sati na godišnjem nivou, takođe samo u SAD, zbog saobraćajnih zastoja.

– kola Hitne pomoći ne mogu da stignu do ljudi kojima treba hitna medicinska pomoć dovoljno brzo, koliko bi mogla kada zastoja ne bi bilo.

Najveći saobraćajni zastoj u istoriji desio se prošle godine u Kini. Protezao se na više od 100 km i trajao od 14. do 26. avgusta, što je ukupno 11 dana potpunog zastoja.

Ali, obzirom da se po ovom pitanju slabo šta može učiniti na nekom opštijem nivou, sve što nam preostaje je krenemo od sebe i sopstvenih navika. Tako, postoje određeni saveti i uputstva kako to postići. Pred vama se nalazi kratka lista stvari koje bi trebalo i koje ne bi trebalo raditi, a njihovim pridržavanjem možemo podići kvalitet svog vozačkog života na viši nivo. Nisu poređani ni po kakvom posebnom redosledu.

Prvo, ako možete koristiti ekonomičnije i alternativne vidove prevoza, kakav je javni prevoz, ostavite kod kuće svoje dostojanstvo i učinite to. Nema ništa sramno u upotrebi metroa, autobusa ili tramvaja, pa čak i ako ste ponosni vlasnik luksuzne limuzine, terenca ili sportskog automobila. Posebno ako to podrazumeva značajno skraćenje vašeg putovanja, čuva vaše mentalno zdravlje i obezbeđuje vam svežiji vazduh dugoročno gledano. Očigledno, ovaj savet nije validan ukoliko ”ekonomičost” gradskog prevoza znači prisilno sedenje preblizu nečijeg znojavog pazuha. A to je najčešće gola realnost gradskog prevoza.

Drugo, u većini zemalja sasvim je prihvatljivo da vozila na dva točka, poput bicikla, skutera, motora prolaze između uskih prolaza koje formiraju vozila na putevima, na taj način presecajući zastoj i idući na živce vozačima koji ne mogu da urade isto. Ukoliko nemate dozvolu za motocikl, postoje i skuteri za koje vam nije potrebna posebna dozvola. A sa biciklima ne samo da vam nije potrebna dozvola, već ćete za vrlo kratko vreme postići izvanrednu kondiciju i zategnuto telo. Jedine mane su mu što stalno morate da pratite vremensku prognozu i raspitate se o postojanju tuša na destinaciji na koju ste se zaputili.

Treće, ukoliko blago promenite raspored svojih dolazaka i odlazaka sa posla, možete izbeći najveće dnevne gužve u saobraćaju. Poznata je činjenica da se oni širom sveta odvijaju u periodu od 9 pre podne do 5 popodne, tako da su najveći zastoji sat i po pre i posle 9 i 17h. Očigledno je da biste morali da sa posao dolazite najmanje sat i po ranije i da odlazite sa istog takođe sat i po vremena kasnije u slučaju da odaberete ovaj način izbegavanja dosadnih gužvi. Iako to u teoriji zvuči kao da gubite sat vremena, vi ustavi kupujete vreme time što ne sedite u svom prisilno zaustavljenom automobilu već možete da radite nešto koristno. A i vašem šefu bi se to sigurno dopalo.

Četvrto, možda je vreme da razmislite o promeni puta kojim dolazite na posao, a na kom vas redovno dočekuje gužva. Tehnički je nemoguće da su svi putevi u gradu istovremeno zahvaćeni saobraćajnim zastojem. Umesto da idete nakraćim putem, kojim i svi drugi, vođeni istom logikom, idu, razmislite o tome da češće koristite male i sporedne ulice kako biste cirkulisali unutar grada. Naravno, to je poslednjih godina postalo nešto teže, obzirom da to sve veći broj ljudi radi, što ustvari dovodi do zakrčenja i sporednih ulica, ali svakako vredi pokušati.

Peto, obzirom da ne možete predvideti budućnost dok napuštate svoj dom, nije baš pametno oslanjati se na procenu situacije da li će ili neće biti saobraćajnog zastoja. Uvek slušajte radio i informište se o saobraćajnim gužvama i zastojima, kako biste mogli da delate na vreme i promenite svoju rutu unapred, pre nego što se nađete usred zastoja. Neki delovi puta su češće zakrčeni automobilima, tako da je najbolje unapred znati da li su prohodni ili bi bilo najpametnije da krenete zaobilaznim putem.

Neki, ako ne i svi ovi saveti verovatno vam ne predstavljaju nikakvu novinu niti nešto što do sada već niste znali, ali stvar je u tome da skoro niko ne sledi ova uputstva i ljudi lako dovedu sebe u situaciju da se izlažu potpuno bespotrebnom i nimalo beznačajnom stresu i gubljenju vremena. Čak i ako  se pridržavaju nekih od ovih pravila, često su nedosledni, nestrpljivi i teško im je da menjaju već stvorenu naviku. Zato, ne budite jedan od njih i usvojite one savete koje smatrate najpodesnijim za svoje lične potrebe.

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)