Datum:

05.03.2011. 23:00

Autor:

totalcar.rs

Oznake:

, , , ,

Statistika:

4 komentara 8996 pregleda

Kada državi treba platiti porez ili taksu za registraciju, naši vozači to uvek dočekaju rečenicom da tako nešto može samo kod nas. Uvreženo je mišljenje da je tamo negde, na Zapadu, situacija mnogo bolja, da se vozila registruju za male pare, da propisi nisu strogi i tako dalje. Naravno, tu su i oni koji, nasuprot tome, tvrde da su propisi tamo prestrogi, a kazne i nameti ogromni, i da ćemo teško preživeti ako se kod nas tako nešto uvede. Nažalost, malo tih priča je tačno pa smo odlučili da sami proverimo šta je istina.

Ne kaže se džabe da je trava uvek zelenija u tuđem dvorištu. To je ujedno i pravilo kojim se koristi većina domaćih vozača kada priča o inostranstvu. Naime, tamo je ili sve idealnije za prosečnog vozača ili postoji potpuna strahovlada strašnih propisa. Naravno, istina je negde u sredini.

Za početak, recimo da u Evropi, za razliku od nas, tehnički pregled nije strogo povezan sa registracijom vozila. Naime, provera vozila jeste obavezna, ali ne i svake godine. Tehnička ispravnost novih automobila proverava se tek svake druge godine, ali se svakako plaća taksa na upotrebu, odnosno taksa za puteve, luksuz i tako dalje. Zavisno od države, njihov iznos se razlikuje, ali u poslednje vreme se sve češće, umesto zastarelog principa zapremine, snage motora i težine vozila, takse naplaćuju na osnovu emisije štetnih gasova. U ovom slučaju, ekologija je bitna koliko i želja, odnosno potreba države da dođe do novca. Naime, na ovaj način, osim što ubire porez, država praktično tera kupce da pri izboru automobila razmišljaju ekološki i da izbegavaju velike zagađivače. Istovremeno, ovo je svojevrsni pritisak i na proizvođače automobila da se još više angažuju kako bi njihovi modeli bili mnogo ”zeleniji”, odnosno emitovali manju količinu štetnih gasova. Ova praksa ima i nusposledicu da se vlasnicima starijih automobila u jednom trenutku više ne isplati da registruju vozilo jer je njegova vrednost postala manja od taksi. Zato pojedine države za starije automobile još primenjuju princip naplate taksi na osnovu zapremine i snage motora.

Kako bismo i našim vozačima pokazali da se i tamo negde, na Zapadu debelo plaća samo za posedovanje automobila, dajemo i nekoliko primera godišnjih taksi u najvećim evropskim zemljama. Dakle, reč je o redovnim godišnjim taksama, a u tu nisu uključeni porezi i početna, jednokratna davanja prilikom prve registracije vozila. Takođe, iako smo se trudili da što detaljnije prikažemo troškove koje svake godine očekuju vlasnike automobila na Zapadu, u njih, ipak, nismo uključili osiguranje vozila. To smo učinili iz prostog razloga što tamo iznos osiguranja vozila zavisi od mnogo faktora, počev od starosti vozača, prethodnog vozačkog iskustva, prebivališta, zaposlenja i tako dalje. Iz tih razloga, osiguranje nismo uračunali u datim primerima iako je reč o prilično velikom godišnjem trošku, koji je znatno veći nego na našem tržištu. Kada smo već kod primera, napominjemo da smo do podataka došli što uz pomoć naših partnera iz inostranstva, što od nacionalnih agencija koje se bave transportom i saobraćajem. U nekim slučajevima je moguće da dođe do određenog manjeg odstupanja od datih podataka jer su pojedine takse koje se plaćaju na godišnjem nivou lokalnog karaktera, odnosno razlikuju se od regiona do regiona. Dakle, evo kako izgleda i koliko na primerima iznosi godišnji izdatak za vozilo na najvećim evropskim tržištima.

U Nemačkoj ne postoji klasična registracija, nego se tehnički pregled obavlja na svake dve godine, a na godišnjem nivou se plaća taksa na vozilo. Ova je, počev od 1. jula 2009. godine izmenjena i sada se, osim zapremine motora, prilikom kalkulacije u obzir uzima i emisija uglen-dioksida. Što se tiče zapremine, postoje dve tarife, posebna za dizelaše i posebna za benzince. Za vozila sa benzinskim motorima početna cena je od 34 evra, na šta se dodaju po dva evra na svakih započetih 100 cm3. Taksa za dizelaše kreće se od 41 evro, a za svakih 100 kubika plaća se po 9,5 evra. Kada je reč o emisijama uglen-dioksida, tu se plaća taksa na svaki gram preko 120 g/km CO2, a i to u iznosu od 2 evra po gramu. Pritom, predviđeno je da se tih 120 g/km CO2 vremenom smanjuje, odnosno sa 120, kolika je emisija CO2 bila prošle, ove godine smanjena je na 110 g/km.

Italijani porez na upotrebu automobila plaćaju na osnovu snage motora, ali i Euro norme koju vozilo ispunjava. To je takozvana taksena markica, koja se po isteku registracije menja, a mora biti zalepljena na tablicama. Pritom se vozilo ne mora registrovati na godinu dana, već taj period može biti od osam do dvanaest meseci. Takođe, kvota na osnovu koje se taksa računa može se neznatno razlikovati, zavisno od regije. Taksa na registraciju računa se na osnovu Euro normi i snage motora. Samim tim, što je automobil stariji, a motor snažniji, i taksa je veća. Pritom, za automobile čija ukupna snaga motora prevazilazi 100 kW, taksa se do stotke računa po nižoj tarifi, a svaki kilovat iznad toga po višoj.

Plaćanje godišnje takse na automobil u Francuskoj razlikuje se zavisno od regije u kojoj se vlasnik nalazi. Porez je najveća stavka, a on zavisi od takozvanih fiskalnih konja (franc. – Cheval Fiscal). Reč je o veoma kompleksnoj formuli koja u obzir uzima zapreminu motora, težinu vozila, prosečan broj obrtaja motora u svakoj brzini i lokalnu administrativnu taksu. Naravno, od vlasnika se ne očekuje da sam preračunava ovu taksu, već to radi proizvođač automobila. Ona je istaknuta na vidnom mestu, pored cene, a upisana je i u vozačku dozvolu. Osim nje, plaća sa i posebna taksa za automobile koji emituju više od 200 grama ugljen-dioksida po kilometru. Zavisno od toga koliko se pređe ovo ograničenje, postoje dve tarife. Za one koji emituju 250 g/km CO2, za svaki gram preko 200 plaća se dva, a za one sa više od 250 g/km CO2 tarifa je četiri evra po gramu.

Najstroži propisi su u Britaniji. Naime, od početka 2001. godine, u Velikoj Britaniji se taksa za sva novoregistrovana vozila računa isključivo na osnovu štetne emisije ugljen-dioksida i vrste goriva koje vozilo koristi. Pritom, kada kažemo vrste goriva, ne mislimo na standardu podelu benzinac/dizelaš, već na motore koji koriste fosilna goriva i na one na alternativni pogon (metan, etanol, biogoriva). Za ona starija (prvi put registrovana pre tog datuma), porez se i dalje računa na osnovu zapremine motora. Ideja je da se ovaj sistem naplate po emisiji štetnih gasova stalno menja, odnosno da se ista količina CO2 vremenom sve više taksira, kako bi na taj način vlasnici bili primorani da kupuju, a proizvođači da prave sve čistije automobile. Primera radi, u aprilu ove godine uveden je porez po prvoj registraciji. Plaća se jednom, kao što mu i ime kaže, po prvoj registraciji, a zavisno od kupljenog modela, odnosno od njegove emisije CO2, može biti čak 950 funti (1.120 evra), ili ništa ako novi automobil emituje manje od 120 g/km ugljen-dioksida.

Svi ovi primeri ne bi imali mnogo smisla ako ne bismo dali i cenu registracije kod nas. Dakle, u gornjoj tabeli možete videti koliko vlasnika godišnje koštaju aktuelni Citroen C3 i Opelova Insignia. Takođe, tu su i tabele sa iznosima godišnjih poreza na upotrebu vozila i takozvane eko-takse.

Porez na upotrebu putničkih motornih vozila

Eko-takse za putnička vozila

Izvor: SAT Plus

4 komentara
  1. Aleksandar

    Porez na insigniju u Nemackoj 20 eura prve godine,kod nas 300 ?

  2. Izvinjavam se, u pitanju je greška. Ispravljeno. 🙂

  3. momo

    I šta dokazuje ovaj tekst, ako ne to da je kod nas skuplje, čist primer je c3, i na sve to oni koji određuju tarife bi trebalo da gledaju platu prosečnog građanina, a ne svoju.

  4. tomac

    ovde fali jos jedna tablica sa prosecnim platama!!! to niko ne poredi u srbiji su plate bar 5x manje ako ne i 10x

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)