Datum:

01.11.2018. 9:35

Autor:

Ina

Oznake:

, , ,

Statistika:

0 komentara pregleda

Ubistvo saudijskog novinara, dogovori članica OPEK, tenzije među svetskim velesilama, promene kursa dolara, ali i želje srpskog Ministarstva finansija za bržim punjenjem državne kase. Kombinacija svih tih faktora čini da, kad vozač u Srbiji zastane da natoči gorivo, razmišlja kako će mu kućni budžet posle svake sledeće posete pumpi biti sve tanji.

Vest o ubistvu Džamala Kašogija zapretila je da poremeti odnose svetskih velesila. Time i tržište nafte u svetu, a ti potresi osećaju se i na srpskim pumpama.

“Srbija prosto deli sudbinu globalnog tržišta, jer nema dovoljno svoje nafte kojom bi mogla da snabdeva svoje tržište”, izjavio je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Iz sveta prethodnih dana stižu i umirujuće izjave. Ministar energetike Saudijske arabije Halid Al Falih oglasio se povodim spekulacija da bi ta država mogla da smanji proizvodnju u znak odmazde zbog potencijalnih sankcija zbog ubistva saudijskog novinara.

“Ne isključujem mogućnost da će proizvodnja Saudijske Arabije, koja je bila devet do deset miliona barela dnevno tokom protekle decenije, biti uvećana za milion ili dva barela”, izjavio je saudijski ministar energetike.

A kad se drma svetsko tržište, uglavnom se prazne novčanici građana Srbije.

“Kad god poskupi nafta, mi imamo odjek ili bar najave nekog poskupljenja na pumpama, a kad je nafta pojeftinjavala videli smo da se nije baš tako dešavalo”, kaže Jelica Putniković iz Balkan magazina.

Nafta u svetu poskupljuje već neko vreme – od početka godine gotovo za petinu. Stručnjaci se ne usuđuju da prognoziraju cenu – da li će rasti ili je blagi pad poslednjih dana nagoveštaj stabilizacije.

Neizvesnost je posledica pre svega politike. No, taj spoljni faktor ipak ne mora da bude presudan za pad cene na srpskim pumpama.

U NIS-u kažu i da je ovogodišnje jačanje dolara prema dinaru takođe uticalo na cenu. Dodaju i da na njihovim pumpama, iako su trendovi bli loši, maloprodajne cene dizela nisu rasle u poslednje dve nedelje, dok je cena benzina od danas snižena za pedeset para po litru.  

“NIS apsolutno nije povećavao marže, čak naprotiv. Samim tim, svojim potrošačima NIS nudi gorivo po konkurentnim cenama i kompanija će nastojati da te cene ne budu iznad prosečnih u regionu”, navode iz NIS-a.

“Ili će se naftaši odreći dela svoje marže ili će se država odreći dela svojih prihoda, što je najzgodnija varijanta da se odrekne akciza u sklopu dela na naftne derivate”, smatra Putniković.

“Ne treba zabvoraviti da više od 50 odsto malopeodajne cene su držana zahvatanja”, podseća Mićović.

A to su akcize, PDV i naknada za obavezne rezerve. Držvna politika je da građanima naplaćuje tolike dažbine koje su, kažu stručnjaci u Srbiji posebno visoke, naročito kad je reč o dizel gorivu – koje je i najzastupljenije.

Na primer, od cene litre dizela, država uzima 51,5 odsto. Slično je i sa tečnim naftnim gasom – u slučaju tog energenta, kažu u Udruženju naftnih kompanija, država je dažbinama takođe preopteretila cenu.

Tomislav Mićović kaže da je uveren da bi država mogla da smanji svoja zahvatanja, i to ne samo kad je reč o akcizi.

“Imate naknadu za formiranje obaveznih rezervi koja se izdvaja od svake litre goriva, a pitanje je da li se i u kojoj meri kupuju obavezne rezerve nafte od tog novca. Tu je i naknada za markiranje goriva. Imate sistem kontrole tržišta koji je država konstatovala da ne može da dovoljno kvaliteno kontroliše i rešila je da od svakog potrošača uzme još nešto novca”, kaže Mićović.

Iz Ministarstva finansija, za sada nema odgovora da li će se država odreći dela svojih prihoda.

Izvor: N1

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)