Datum:

10.04.2015. 16:34

Autor:

totalcar.rs

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 2954 pregleda

Koliko stvarno goriva troše automobili. Na potrošnju utiče sijaset faktora, a da bi se ispunile sve fabričke norme, vozilo mora da bude potpuno ispravno.

Veoma često javljaju nam se čitaoci koji kažu da se potrošnja njihovog automobila znatno razlikuje od “fabrički deklarisane” potrošnje i smatraju da su, u najmanju ruku, dovedeni u zabludu prilikom kupovine automobila.

Ipak, potrošnja goriva koju izmere zaposleni u fabrici i kupac na drumu mogla bi da se uporedi samo kada bi se i jedni i drugi našli u istim uslovima saobraćaja. Pa i tada bi potrošnja zavisila od načina vožnje!

Na potrošnju goriva utiče sijaset faktora. Da bismo donekle ilustrovali celu ovu priču, u pomoć nam je priskočila “Tojota Srbija”, koja nam je na test dala “auris” sa 1,6-litarskim benzinskim motorom “valvematik” koji razvija 132 KS.

Ovaj model “aurisa” opremljen je sjajnim putnim računarom koji vam omogućava da u svakom trenutku znate kolika je potrošnja goriva, ali i koliko ste na nekoj deonici puta trošili, kao i koliki je prosek potrošnje na sat, na dan, po jednoj vožnji i koji je “najbolji rezultat” koji ste ostvarili.

Prosečna fabrički deklarisana potrošnja ovog “aurisa” je 5,9 litara benzina na 100 pređenih kilometara.

Da bi vozilo trošilo po fabričkim normama potrebno je da bude i potpuno ispravno. Taj uslov, naravno, naš “auris” je ispunjavao. Treba znati da neispravan motor s “prljavim” filterima za gorivo i vazduh može da uveća potrošnju i do 30 odsto.

Ono na šta posebno treba obratiti pažnju jeste pritisak u gumama. Proveravajte ih što češće, jer, kažu stručnjaci, prepumpan, kao i slabo napumpan pneumatik može da podigne potrošnju i do 15 odsto.

Tojota Auris
 
Vozilo sa 1,6-litarskim benzinskim motorom “valvematik” koji razvija 132 KS. Prosečna fabrički deklarisana potrošnja ovog “aurisa” je 5,9 litara benzina na 100 pređenih kilometara.

 

Probali smo! Na deonici između dve pumpe (gde smo dopumpavali-ispumpavali pneumatike), na otvorenom putu potrošnja se pela sa 4,1 na 4,4 litra. Teoriju da i prepumpani pneumatici troše više nismo dokazali, ali svakako treba postići odgovarajući pritisak u gumama. Preporuka je da napunite gume tečnim azotom. To košta oko 100 dinara po gumi, a garantuje isti pritisak i leti i zimi.

Za vreme testa, Srbiju je okovao sneg i temperatura je bila ispod nule, pa je i za period potreban da se ugreju gume potrošnja bila za desetak odsto veća.

Veoma je bitan i odabir guma. Zimske po pravilu troše više od letnjih, a najmanje one na kojima postoji oznaka da su pneumatici sa smanjenim otporom kotrljanja.

Tu dolazimo i do startovanja vozila u zimskim uslovima. Naravno, nema potrebe da zagrevate auto. “Turiranje” motora ne samo što će iritirati komšije, već će vam iz džepa izbiti i više novca.

Kada krećete, na primer na semaforu, probajte da što brže dostignete željenu brzinu – “Tojotin” računar precizno pokazuje koliko se pravim odabirom brzine smanjuje potrošnja.

Tu je i kočenje. Kad god možete kočite motorom. Kažu da to veoma prija agregatu, a potrošnja se, naravno, opet smanjuje. Bitna je i takozvana percepcija, predviđanje radnje koja sledi. Ukoliko na vreme izaberete željenu traku, na vreme počnete da kočite motorom, eto opet nagrade u vidu punijeg novčanika.

Nije svejedno ni koliko tereta imate u vozilu. Lišite se uvek viška stvari iz gepeka, a ako imate namontirane krovne nosače, skinite ih.

Naravno, i veća brzina znači veću potrošnju. Test vozači u gradovima nikad ne prelaze 50 km na čas. Na otvorenom putu potrošnja se meri pri brzinama od oko 90 km na čas. Ukoliko na auto-putu “začikavate” presretače i vozite znatno brže od 120-130 km na čas, i potrošnja će biti osetno veća.

Uspevali smo da na deonici puta dugoj dvadesetak kilometara uz pomoć “kruz kontrole” postignemo potrošnju od neverovatna tri litra na 100 km! Na istoj toj deonici puta “s nogom na gasu” kompjuter je pokazivao 6,5 litara.

Potrošnju povećavaju i upaljena svetla, uključeni brisači, klima-uređaj… Ne mnogo, ali nakupi se.

Fabrički deklarisanu potrošnju “aurisa” od 5,9 litara bez problema smo postizali, i to na deonici dugoj 70 kilometara, sa oko 40 odsto dela puta u gradu i oko 60 odsto na otvorenom drumu.

Naravno, uz poštovanje svega što smo napred naveli. Pri tome treba pomenuti da naše vozilo nije bilo opremljeno “start-stop” sistemom koji bi potrošnju još više smanjio.

Gume

Stručnjaci “Dajmlera” utvrdili su proverom na “mercedes-bencu 180” da široke sportske gume i felne, umesto standardnih, povećavaju potrošnju goriva za 15 odsto.

Rezultati su mnoge iznenadili, jer je u osnovnoj benzinskoj verziji sa 156 KS potrošnja porasla za više od pola litra na 100 kilometara.

U realnim uslovima, povećanjem felni i širine gume za jednu ili dve dimenzije treba računati na rast potrošnje goriva za 0,2 do 0,3 litra na 100 kilometara.

Potrošnja goriva se povećava iz tri razloga – prvo zbog većeg otpora kotrljanja usled veće gazne površine, drugo, zbog većeg proklizavanja unutrašnje rubne zone gume u krivinama.

Treći razlog je veća masa točkova koja direktno povećava potrošnju, pojačavajući otpore kotrljanja, penjanja i ubrzanja…

Usvojene nove norme

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu usvojila je krajem prošle godine u Ženevi novu normu za računanje potrošnje goriva vozila koja je bliža stvarnosti od postojeće.

Stvarna potrošnja nekog vozila često se razlikuje od one koju navodi proizvođač.

Norma nazvana WLTP trebalo bi da zameni postojeći sistem NEDC ustanovljen 1996. Nova norma koju će koristiti u laboratorijama koje rade testove potrošnje vozila koja idu na tržište mnogo je delotvornija, najavila je Ekonomska komisija UN za Evropu. Države koje su prihvatile novu normu, među kojima je i EU, imaju godinu dana da je sprovedu u praksi.

Normu su usvojili i Australija, Kina, Indija, Japan, Norveška, Južna Koreja, Moldavija, Rusija, Južnoafrička Republika i Turska. Kanada i SAD bile su suzdržane, prenose agencije.

Izvor: Novosti

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)