Datum:

29.09.2019. 21:19

Autor:

Ina

Oznake:

, , , ,

Statistika:

0 komentara pregleda

Na tržište Srbije stigao je veliki novitet – “mercedes E klase 300 de plag – in”! Automobil koji je, kako kažu u “Mercedesu” uzeo najbolje od oba sveta – hibridnu tehnologiju i dizel agregat.

Gigant iz Štutgarta je odgovorio tako na zahteve modernog doba koji se stavljaju pred sve proizvođače vozila. Kako smanjiti emisiju štetnih gasova?

Skoro svi se okreću električnim vozilima i hibridima. Ali za razliku od većine konkurencije gde se kombinuje benzinski motor sa hibridnom tehnologijom, “Mercedesovi” stručnjaci su razmišljali ovako:

– U gradu, naseljenim mestima, prosečno se dnevno preveze oko 30 kilometara i tu “posao” odrađuje elektromotor. Ali, vikendom i prilikom odlaska na odmor, kada se prevaljuju veća rastojanja između gradova, benzinski motor ne može da bude pravi odgovor jer su dizelaši znatno izdržljiviji, ekonomičniji.

I ponudili su odgovor: “dizel uparen sa elektromotorom. Pri tome se radi o takozvanoj “plag-in” tehnologiji, što znači da vozilo poseduje baterije koje se pune priključenjem na elektro-mrežu (na kućnu utičnicu ili superbrzim punjačima) ali i tokom vožnje, ubrzavanjem, kočenjem, koristeći kinetičku energiju vozila.

Ovaj automobil će na našem tržištu koštati 47.500 evra. Kompanija “Star import”, generalni distributer “Mercedes” i “Smart” vozila je, po ustaljenoj, dobroj praksi, organizovala obuku za ovo vozilo ( nove tehnologije” u svom nadaleko čuvenom Trening centru u Krnješevcima za brojne predstavnike medija.

– “Mercedes” nije od skoro u ovoj priči sa električnim vozilima – kaže Dejan Ognjanović trener “Mercedesa” – Još davne 1882. je Ferdinand Porše, tada zaposlen u “Mercedesu” predstavio svoje električno vozilo…

Cela priča je stvarno čudesna. Te 1882. godine je modifikovani “Jagdwagen” po prvi put prošao čuvenom berlinskom avenijom “Kurfurstendam”sa elektromotorom od 3 KS!

U to vreme motori sa unutrašnjim sagorevanjem bili su u povoju, prebučni pregolemazni pa ne čudi da je 1898. “Motorfahryeug/ und Motorenfabrik Berlin Marienfielde (MMB) počeo proizvodnju prvih električnih vozila.

I kao i sada i tada su najveći problem bile baterije.Vozilo je, iako sa ogromnim i preteškim baterijama, bilo kadro da prevali oko 40 kilometara sa jednim punjenjem.

Vozila sa klasičnim motorima se ubrzano razvijaju pa zbog smanjenja tražnje 1902. MMB prestaje sa proizvodnjom elekztrovozila a u avgustu te godine ih preuzima kompanija “Daimler-Motoren- Gesellschaft” koja je dodlučila da se ipak nastavi razvoj elektromoptora.

To je kao rezultat imalo prvo “Mercedesovo” električno vozilo koje se pojavilo 1907. godine na auto sajmu u Beču pod imenom “Mercedes Elekctrique”. Auto je imao 5 KS i motor u glavčini prednjeg točka (izum Ferdinanda Poršea iz 1899.).. To je rezultiralo i pogonom na sva četiri točka ( četiri motora) a ovo “Mercedesovo” električno čedo je imalo domet od 75 kilometara sa jednim punjenjem i maskimalnu brzinu od 20 kilometara na čas!

Grenijalni Porše (koji je od 1905. radio u Dajmleru) je nezadovoljan kapacitetom baterije eksperimentisao sa punjenjem regenerativnom energijom, da bi nešto kasnije osmislio i koncept “”Mercedes – Mixte”, kombinaciju benzinskog motora sa dinamo mašinom, ono što danas smatramo hibridnim sistemom!

Ovaj sistem je ubrzo našao primenu u vatrogasnim vozilima i kamionima.

Kompanije “Daimler i Benz & cie” se ujedinjuju 1926. nastaje “Dajmler-Bendž AG” koji nastavlja i razvoj električnih pogonskih sistema sa fokusom na električnim komercijalnim vozilima i gradskim automobusima sa baterijom ali i sa vazdušnim kontaktnim vodom. Već 1931. “Mercedes – Benc” predstavlja trolejbus za gradski prevoz.Putnička vozila na elektro pogon su u potpunosti sišla sa scene.

Ipak, 1982. godine je modifikovana serija “T-modela” serije 123 pa su izvršena nova testiranja sa elektropogonom.Po prvi put u jednu jedinicu je kombinovan jednosmerni električni motor (34 KS) ,spojnica sa više diskova, automatski menjač (prerađen iz standardnog vozila) i kao pogon za hitne slučajeve dvocilindrični agregat snage 14 KS.

Iako nisu išli u serijsku proizvodnju ovi prototipovi su naravno, mnogo značili za razvoj.Tako je 1990.ispitno vozilo zasnovano na seriji 201 predstavljeno na Sajmu u Hanoveru u kome su biloa dva električna motora snage od po 16 KV (22 KS) koje su energijom snabdevale dve natrijum-nikl-kadmijumske baterije dok su motori bili stalno “pobuđenog” tipa sa permanentnim magnetima i pokretali su svaki po jedan zadnji točak.

Za ovo vozilo se smatra da je utrlo put daljem razvoju električnih vozila.

Već 1993. je na Sajmu u Frankfurtu predstavljeno vozilo s aasinhronim motorom od 35 KV (48 KS) i dometom od oko 110 kilometara zasnovano na modelnoj seriji 202. Za skladištenje energije korišćene su visokonaponske baterije “ZEBRA”(Zero Emission Battery Research Activities) pri čemu su bila izloćena i dva hibridna vozila (jedno paralelni hibrdi i drugo serijski hibrid) koja su značajno uticala na razbvoj hibridbe tehnologije.

“Mercedesovo” čuveno sportsko odeljenje “AMG” je 2013. predstavilo model “mercedes-benx SLS AMG E/CELL” , supersportsko vozilo sa nultom emisijom štetnih gasova.On je imao četiri sinhrona električna motora sa ukupnom snagom od 392 KV (oko 530 KS) i maksimalnim obrtnim momentom od 880 nm postavljena po jedan u blizini svakog točka…

U poslednjih pet godina “mercedes” razvija tri tipa pogona u svojim vozilima.Hibridni pogon,električni pogon na bateriju i pogopn na gorivu ćeliju (hidrogen).

U 2017. godini je uveden novi podbrend “EQ”. Već do kraja godine “Mercedes” će imati 15 vozila “plag-in” hibridne tehnologije.Pet u kombinaciji dizel-elektromotor i 10 benzin-elektromotor.

Jedan od modela, koji je obradovao i poklonike ekologije na našem tržištu je i “mercedes E klasa 300 de plag-in hibrid”, koji je prisutnim novinaroma detaljno predstavljen u Trening centru u Krnješevcima.

Ovo vozilo, koje kao i svi “mercedesi e klase” odiše luksuzom i prepuno je najsvaremenijih tehnoloških rešenja, ima dva motora koji mu zajedno isporučuju 143 KV. Kapacitet baterije je 13,4 KVČ što omogućuje električni domet vozila od 54 kilometra. Punjač na vozilu je 7,2 kvč, a prosečna emisija CO2 po pređenom kilometru je svega 41 gram.

To je moguće jer je prosečna potrošnja (NEDC) svega 1,6 litara na 100 pređenih kolometara.

Teoretski, ako vozite manje od 50 km po gradu u toku jednog dana, nemate uopšte potrebu da koristite dizel mmotor jer se baterija lako puni ili na,kućnom ili superbrzom punjaču.

Vozilo je rekosmo, krcato naprednom tehnologijom,To podrazumeva ne samo sisteme za asistenciju vozaču već je i maksimalno bezbedno po pitanju električne energije.Postoji ceo niz sistema koji brinu da u trenutku neke nezgode putnici ali ni oni koji pomažu (hitne službe) me budu izloženi ni najmanjoj opsasnosti od udara električne struje.

“Mercedes” je do tančnina sve predvideo, obradio, osmislio.Čak i šta će da radi sa betarijama kojima istekne rok.

One će se koristiti , naravno mnogo njih uvezanih, u takozvanom “drugom životu” kada će se koristiti kao skladišta za električnu energiju za hitne slučajeve.

Inače, garancija na bateriju je šest godina ili 100.000 predjenih kilometara.Ukoliko u ovom periodu kapacitet baterije spadne na 70 odsto ili manje, vlasnik vozila dobija novu bateriju.

Brojke

  • 1882. ” Jagdwagen” sa 3 KS i na elektropogon prošao kroz Berlin1889. 
  • Ferdinafd Porše osmislio elektromotor u glavčini točka
  • 70 odsto vlasnika “Mercedesa” voze do 50 km dnevno
  • 60 odsto vlasnika Mercedesa vikendom vozti manje od 50 km
  • 35 odsto vlasnika može da puni automobil kod kuće
  • 20 odsto stranaka ima mogućnbost da puni vozilo na poslu
  • 30 odsto stranaka MB je zainteresovano za alternativna goriva
  • 54 km je električni domet “E300 DE”400 lit. je kapacitet prtljažnika
  • 41 gram je emisija CO2 po pređenom km
  • 143 KMČČ je ukupna snaga vozila
  • 1,6 litara je prosečna potrošnja dizela na 100 km
  • Cena “mercedesa E 300 de plag-in” u Srbiji je 47.500 evra

Izvor: Novosti 

0 komentara
Ostavi komentar
Ime (*)

E-mail (*)

Komentar

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)