Datum:

16.08.2017. 21:47

Autor:

Ina Poljak

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara pregleda

Nisu spas, ali mogu u velikoj meri da smanje gužve. Takođe, u zaista velikoj meri su bezbedniji od klasičnih raskrsnica – ne samo što se na njima dešava manje udesa, već su i udesi znatno blaži uz drastično manji broj poginulih. Kružni tokovi, međutim, nisu pogodni za svako mesto gde se ukrštaju putevi i to ne samo zbog nedostatka prostora, kao što je to slučaj u gusto naseljenim sredinama.

U Beogradu uskoro 133 nova kružna toka!?

Ne, ovo je samo pogrešno preneta vest. U Beogradu će uskoro možda biti napravljena samo 4 kružna toka, a ne 133 kako su mnogi mediji nedavno preneli/izvestili. Stvar je u tome da će se od 133 predložene semaforizovane raskrsnice izabrati 4 na kojima će biti uklonjeni semafori i one pretvorene u kružne raskrsnice.

A šta je sa ostatkom Srbije?! I na regionalnim saobraćajnicama širom Srbije, kao i u mnogim gradovima, uvode se kružni tokovi. Upravo zbog toga je veoma važno da svi vozači znaju kako da se „ponašaju“ u kružnom toku.

Poznavanje pravila vožnje u kružnom toku

Krenimo prvo od činjenice da mnogi vozači u Srbiji ne poznaju pravila vožnje u kružnom toku. Znaju ono osnovno – onaj ko je u kružnom toku ima prednost u odnosu na onoga ko je van kružnog toka. Ta „stavka“ je u redu.

Međutim, mnogi ne znaju da izaberu pravu traku kojom treba da priđu kružnom toku ukoliko je reč o putu sa dve trake, niti kojom trakom da se kreću u samom kružnom toku u zavisnosti od toga gde žele da se isključe.

Najopasniji problem po pitanju neznanja je ipak činjenica da mnogi misle da ako se nalaze u unutrašnjoj traci kružnog toka, bliže centru, da imaju prednost u odnosu na vozila koja se nalaze u traci desno od njih, te da mogu u svakom trenutku da ih „iseku“ i da izađu iz kružnog toka tamo gde im odgovara.

Da razbijemo ovaj mit – ako se dva automobila voze „rame uz rame“ u kružnom toku, pri čemu je jedan u traci bliže centru, a drugi u traci desno od njega, tada važe ista saobraćajna pravila kao da se voze na pravom putu sa dve trake.

Dakle, ukoliko automobil iz „unutrašnjeg kruga“ želi da skrene desno, on ne sme da iseče vozilo u „spoljašnjem krugu“, već mora da uključi migavac, propusti vozilo iz „spoljašnjeg kruga“, tj. iz kružne trake desno od sebe i da se tek onda prestroji u tu traku ili krene ka isključenju ukoliko je odlučio da izađe iz kružnog toka.

Upravo zbog nepoznavanja ovog pravila često dolazi do udesa u kružnom toku, pri čemu onaj ko je prekršio propise izlazi besan iz automobila i viče na onoga ko je vozio po propisima.

Pravila vožnje u kružnom toku objasnićemo u posebnom tekstu, a do tada pogledajte ovaj video snimak:

Saobraćajna kultura domaćeg vozača

Ipak, ne zavaravajmo se da bi se stanje na kružnim tokovima popravilo ukoliko bi svi vozači naučili pravila. Poznajemo mi mnoga druga saobraćajna pravila, pa ih ne poštujemo, da ne navodimo sada desetine primera.

Stoga će mnogi i dalje prolaziti kružni tok onako kako njima najviše odgovara, bez obzira što tako ugrožavaju i svoju i tuđu bezbednost.

Šta vozači misle o kružnim tokovima?

Generalno, u početku su skeptični, ali kada se naviknu i na zvanična i na nezvanična pravila ponašanja u određenom kružnom toku, obično ga zavole i više ne mogu da zamisle da se na to mesto postavi raskrsnica sa semaforima na kojima će morati da čekaju da se upali zeleno. Ovo su potvrdila brojna istraživanja.

Veća protočnost saobraćaja – 1. velika prednost

Osnovna prednost kružnih tokova je to što su u stanju da propuste veći broj vozila u odnosu na klasičnu raskrsnicu, bila ona sa semaforima ili bez. Ovu činjenicu su potvrdila brojna istraživanja širom sveta, a koliku prednost će imati kružni tok zavisi od mnogo faktora – recimo da ide od 20% do 50%.

Sva vozila (uglavnom!) moraju da uspore prilikom ulaska na kružni tok, čak i kada je on potpuno prazan, zbog toga što moraju (bar malo) da obilaze centralno ostrvo, pa iako usporavaju, ne moraju da se zaustavljaju. Ove stavke u zagradi smo stavili zbog onih vozača koje svakodnevno viđamo na putevima – njih ne interesuje bezbednost vaše dece i umesto da im je odavno vozačka dozvola trajno oduzeta i da su odslužili ili da služe zatvorsku kaznu, oni slobodno voze.

Veća bezbednost – 2. velika prednost

Brojna istraživanja, statistika i praksa pokazali su da su kružni tokovi znatno bezbedniji od klasičnih raskrsnica. Čak i kada dođe do udesa, posledice su po pravilu neuporedivo manje, zato što je manja brzina kretanja i vozila se obično sudaraju pod oštrim uglom. Čeoni i bočni udesi, kao najopasniji i najfatalniji, gotovo da se ne dešavaju u kružnim tokovima.

Što se tiče pešaka, priča je malo komplikovanija. Osnovni problem je to što vozači u automobilima koji prilaze kružnom toku obično svu pažnju posvećuju vozilima u kružnom toku, pa im pešaci ostaju u drugom planu. To se rešava tako što se zebra malo udalji od kružnog toka.

Međutim, tu su i biciklisti. U razvijenim zemljama, gde je biciklizam sve popularniji (još popularniji nego što je bio proteklih decenija), kružni tokovi su za bicikliste postali pravi pakao i dešavaju se ozbiljni incidenti, pošto ih vozači jednostavno ne uočavaju na vreme. Ovaj problem se rešava na razne načine, a na nekoliko najkritičnijih mesta u su čak kružne tokove vratili u oblik klasične raskrsnice…

Da li su kružni tokovi bezbedniji za pešake od klasičnih raskrsnica bez semafora?

Kružni tokovi su generalno bezbedniji za pešake od klasičnih raskrsnica bez semafora. Naglašavamo – BEZ SEMAFORA! Zašto? Zato što na kružnom toku, kada pešak prelazi put, na ulazu/izlazu iz kružnog toka treba da postoji ostrvo koje služi da natera vozače koji ulaze u kružni tok da uspore umesto da se zalete i pokušaju da ga pređu najkraćom mogućom linijom koja njima odgovara.

Upravo to ostrvo pešak može da iskoristi kao „odmaralište“ tako da prvo pređe jednu traku i obraća pažnju samo na vozila iz jednog smera, a zatim se fokusira na vozila iz drugog smera i kada se uveri da je bezbedno pređe i tu drugu traku.

Međutim, nemaju svi kružni tokovi kod nas ovakva ostrva, ili bar ne na svim prilazima, ali ipak ostaje činjenica da su automobili prinuđeni da uspore pre kružnog toka uprkos tome što možda nastavljaju pravo, što znači da automatski predstavljaju manju opasnost po pešake. Na klasičnoj raskrsnici bi neki divljak iz daljine video da nema drugih vozila u bočnim ulicama, pa bi samo projurio ili još gore – video bi da prilaze vozila, pa bi dao gas do daske da projuri pre njih.

Kada su u pitanju kružni tokovi u koje ulaze/izlaze saobraćajnice sa po tri trake u jednom smeru, situacija je, logično, znatno komplikovanija i prelazak je rizičniji po pešake.

Kod kružnog toka nema šta da se pokvari

Semafori se kvare, to je činjenica, pa mora ekipa da izađe na teren da obavi popravku, a za to vreme na raskrsnici vlada haos ili dođe saobraćajac, pa napravi još veći haos (šalimo se, naravno). Ne smemo da zaboravimo ni mogući nestanak struje. Pošto kod kružnog toka osim klasičnih saobraćajnih znakova nema nikakve elektronike za kontrolu saobraćaja, može se reći da je on 100% pouzdan.

1. razlog – kada se najčešće kružni tokovi zaguše?  

Ako kroz kružni tok prolaze autobusi, trolejbusi i tramvaji, kao što je to slučaj u Beogradu, na Slaviji, to može ozbiljno da zaguši saobraćaj u pojedinim trenucima, a ti „trenuci“ ponekad mogu da traju prilično dugo…

2. razlog – kada se najčešće kružni tokovi zaguše?

Ako ste ikada vozili kružnim tokom Slavija u Beogradu sigurno ste uvideli koliko protočnost saobraćaja usporavaju pešaci. Bez obzira da li želite da uđete u Slaviju ili da iz nje izađete, primetićete na svakoj zebri pešake kako uredno u koloni, jedan iza drugoga kao mravi prelaze na drugu stranu.

Ne krivimo pešake. Pešak je i vozač kada izađe iz automobila, isto kao i njegova deca, roditelji i svi ostali… Prioritet je, dakle, kako rešiti ovaj problem? Ukoliko pratite medije, verovatno ste svedočili burnim diskusijama oko toga zašto se umesto zebri ne prave podzemni prolazi, pasarele ili čak čitava pešačka platforma iznad kompletne Slavije.

Nećemo sada ulaziti u to zašto nijedno od pomenutih rešenja nije primenjeno, pošto je konačna odluka odavno doneta – udaljavanje zebri za 50-100 metara od samog kružnog toka. Sada samo ostaje pitanje da li će pešaci i dalje prelaziti ulicu tamo gde su navikli ili će poštovati propise i prošetati po nekoliko stotina metara više kada žele da pređu na drugu stranu Slavije.

Svaka dalja priča u vezi Slavije počeće da se prepliće sa politikom, a to nam nikako nije namera. Zato ćemo po pitanju same Slavije sačekati da kompletna rekonstrukcija bude gotova, pa ćemo svi zajedno videti da li je ovo rešenje uspešno.

Na nekim drugim kružnim tokovima problem sa pešacima nije toliko izražen, ali na njima je i slabiji protok saobraćaja i slabiji protok pešaka, pa poređenje sa Slavijom nema baš mnogo smisla.

Rešenje za pešake – kružni tok sa semaforom!?

Ova ideja deluje kao zamisao ludaka – ako već pravimo kružni tok da bismo izbacili semafore, zašto bismo onda stavljali semafore na kružni tok? Verovali ili ne, objašnjenje je vrlo jednostavno, a osnovna namena semafora u ovom slučaju bila bi upravo da obezbedi kontrolisan prelazak pešaka.

Kao što smo gore već opisali kako pešaci prelaze ulice oko Slavije, što je mnoge pešake verovatno duboko uvredilo, ali se zbog toga ne izvinjavamo zato što je to činjenica – pešaka je mnogo i oni konstantno prelaze zebru, pri čemu mnogi od njih krše ili zloupotrebljavaju saobraćajne propise („vuku“ se dok gledaju u telefon, prelaze dijagonalno umesto najkraćim putem, stanu ispred zebre iako vide da drugi pešaci već prelaze i da su sva vozila zaustavljena i onda – kada se ostali pešaci raziđu, krenu i oni…).

Takođe, udaljeni su nekoliko metara od zebre, vide da je auto zaustavljen dok propušta nekoga, pa onda iznenada potrče i bukvalno izlete ispred zaustavljenog automobila i isto tako iznenada „ukoče“ na sred ulice i onda nastave brzinom puža dalje, taman da blokiraju auto dok ne stignu drugi pešaci…  Daleko od toga da su vozači automobila bezgrešni – o tome smo već pisali i još ćemo mnogo pisati.

Upravo zbog toga razmotriti sledeću ideju, koja se u nekim zemljama, na određenim kružnim tokovima već primenjuje:

  • Svaki semafor treba da ima dugme koje pešak pritiska kada želi da pređe
  • Svi semafori treba da budu sinhronizovani, tako da se zeleno za pešake (i crveno za automobile) pali istovremeno na svim zebrama na kojima su pešaci pritisli pomenuto dugme

Na ovaj način bismo sprečili da pešaci prelaze u nepreglednoj koloni i tako blokiraju automobilima i ulaz i izlaz iz kružnog toka, već bismo ih zaustavili u razumnom vremenskom roku, kao i na svakoj drugoj raskrsnici, onda propustili da pređu na drugu stranu, a zatim opet omogućili nesmetan protok vozila u kružnom toku.

Međutim, ne treba svaki kružni tok da ima semafore, ali kada je u pitanju Slavija, tu već imamo gotov kružni tok, tj. uskoro će biti rekonstruisan, pri čemu nije obavezno niti moraju u isto vreme da se postavljaju semafori na sve ulaze/izlaze, pri čemu Slavija povezuje izuzetno važne saobraćajnice, što direktno, što indirektno, gde se gužva na njoj veoma brzo prenosi širom grada i izaziva zastoje kilometrima daleko.

Koje vrste raskrsnica su dobri kandidati za kružne tokove?

Kružni tokovi su dobro rešenje za brojna ukrštanja puteva:

  • Rizične klasične raskrsnice na kojima se dešava mnogo ozbiljnih udesa
  • Raskrsnice na kojima se stvaraju veliki zastoji u svim pravcima zbog čekanja na semaforima
  • Raskrsnice kompleksne geometrije – npr. sa više od četiri ulaza/izlaza
  • Raskrsnice na kojima veliki broj vozila skreće levo, pa se stvara gužva zbog toga što im je onemogućeno da skrenu od strane onih iz suprotnog smera koji nastavljaju pravo
  • Na mestima gde postoji relativno balansiran protok saobraćaja

Raskrsnice/ukrštanja puteva kod kojih postoji značajna razlika u frekvenciji saobraćaja nisu dobri kandidati za kružni tok, pošto se kod njih usporava protok velikog broja vozila zarad lakšeg prolaska znatno manjeg broja vozila. U takvim slučajevima logično je da se postavi semafor i da se vozila na većem/glavnom putu kreću neometano, tj. bez usporavanja, dok im je zeleno na semaforu, a da se vozila sa manjeg/sporednog puta propuste nakon određenog vremena

Šta je najveći problem kod izgradnje kružnih tokova?

Prostor. Upravo zbog toga kružni tokovi nisu najpogodniji za gusto gradsko okruženje. Na primer, ako je reč o Novom Beogradu, tamo praktično ima prostora da se izvede kružni tok kakav želite. Sa druge strane, širi centar grada je izuzetno problematičan.

Istina, uvek bi moglo da se „odseče“ nešto od parking prostora, pešačke zone, da se ukloni neka stara ruinirana zgrada (sada će na noge skočiti zaštitnici tradicije) i da se bez suviše velikih finansijskih sredstava drastično ubrza protok saobraćaja, a time smanje i zagađenje i buka.

Kako prevazići probleme sa manjkom prostora?

Ponekad manjak prostora onemogućava zamenu klasične raskrsice kružnim tokom. Međutim, i u tim slučajevima postoje rešenja. Kod odluke da li na nekom mestu treba, da li se isplati u finansijskom smislu, u smislu unapređenja bezbednosti ili unapređenja protočnosti saobraćaja, treba uzeti u obzir mnoge faktore, kao što su:

  • Ukupna opterećenost saobraćajem
  • Opterećenost saobraćajem pojedinih saobraćajnica koje se ukrštaju
  • Broj saobraćajnica koje se ukrštaju
  • Važnost saobraćajnica koje se ukrštaju
  • Broj traka u saobraćajnicama koje se ukrštaju
  • Dostupan prostor
  • Vrsta vozila koja prolaze tuda (hoće li prolaziti zglobni autobusi, kamioni, šleperi, tramvaji…)

Mini kružni tokovi

Mini kružni tok ima manji prečnik i manje centralno ostrvo od klasičnog kružnog toka. On se obično koristi u urbanim sredinama sa „oštrim“ ograničenjem brzine (npr. 30 ili 40 km/h), gde nema dovoljno mesta da se napravi klasičan kružni tok po svim propisima.

Njegova tajna je u tome što je centralno ostrvo dizajnirano tako da veća vozila bukvalno mogu da pređu preko njega, a razdelna ostrva između traka koje ulaze u sam kružni tok samo su iscrtana umesto da budu izdignuta. Prednost ovakvih kružnih tokova kada su pešaci u pitanju je to što se vozila kreću veoma sporo pri ulasku i izlasku.

Mnogi će se zapitati da li bi i klasični automobili zloupotrebljavali činjenicu da preko centralnog ostrva može da se pređe? Verovatno bi mnogi pokušavali i to, ali to što veća vozila, a tu se misli na kamione, autobuse ili dugačke kombije mogu da pređu preko njih ne znači da su oni predviđeni da se preko njih stalno prelazi, već je ta mogućnost ostavljena upravo za takva vozila sa visokim klirensom i velikim točkovima, koja bi pritom prelazak obavljala sporo i pažljivo.

Naime, to centralno ostrvo ima rub koji ga deli od asfalta, tj. kolovoza, izdignuto je u odnosu na kolovoz i napravljeno je od drugačijeg materijala, tako da praktično ne bi imalo nikakvog smisla prelaziti bilo kakvim automobilom preko njega radi uštede vremena ili zbog toga što nekoga mrzi da ga okruži.

Inače, mini kružni tokovi su prvo počeli da se primenjuju u Velikoj Britaniji, a vrlo brzo su se proširili i na ostatak sveta. Upravo u Velikoj Britaniji postoje i mini kružni tokovi koji nemaju fizički izdignuto centralno ostrvo, već je ono samo iscrtano na asfaltu. Nažalost, zbog naše saobraćajne kulture, ovo rešenje ne bi imalo nikakvog smisla u Srbiji.

Kako se rešava prolaz dugačkih vozila (šleperi, zglobni autobusi) kroz kružni tok relativno malog prečnika?

Rešenje za ovaj problem odavno postoji. Jednostavno, umesto da centralno ostrvo ima oštar ivičnjak, ono treba da ima izdignuti rub i dodatnu traku, koja neće služiti kao klasična traka za vožnju, već je njena namena isključivo da obezbedi dugačkim vozilima da zadnjim točkovima pređu preko nje.

Naravno, treba napraviti dobar kompromis po pitanju visine izdignutog ruba – da bude dovoljno visok da odbija vozače automobila da zloupotrebljavaju ovu sekciju, a sa druge strane da dozvoli dugačkim vozilia da bezbedno prođu kroz kružni tok.

Cena – da li su kružni tokovi skuplji od klasičnih semaforizovanih raskrsnica?

Kružni tokovi su skuplji, ali od raznih faktora zavisi koliko su skuplji. Na primer, mogu da budu skuplji od 30% do preko 100%. Stoga nije retkost da nadležni uprkos projektu i preporukama stručnjaka donesu odluku da uštede i da negde umesto kružnog toka postave klasičnu raskrsnicu.

Međutim, pritom ne razmišljaju dugoročno, pošto je kružni tok jeftiniji za održavanje na duži rok. Semafori troše struju i kvare se, dok kod kružnih tokova gotovo da nema ozbiljnijeg održavanja, tako da relativno brzo dolazi do izjednačavanja troškova i zatim uštede.

Takođe, pošto je manje udesa i blaže su povrede, dolazi i do uštede po pitanju medicinskih troškova. Hitna pomoć ne mora da izlazi na teren, biće više slobodnih kreveta u bolnicama, više slobodnih sala za operacije, više slobodnih specijalista…

Zaključak

Svaki kružni tok je priča za sebe, pa ga stoga treba kvalitetno projektovati, a pre toga analizirati da li je uopšte opravdano postavljati ga na određenom mestu. Nije isto ako govorimo o ukrštanju tri puta sa po jednom trakom ili četiri puta od kojih dva imaju po dve, a dva po jednu traku.

Uglavnom, brojna iskustva iz celog sveta pokazuju da kružni tok pozitivno deluje i na protočnost saobraćaja i na bezbednost.

Autor: Dragan Romčević, Izvor: Polovni automobili

0 komentara
Ostavi komentar
Ime (*)

E-mail (*)

Komentar

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)