Datum:

21.12.2012. 10:24

Autor:

Ina Poljak

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 6704 pregleda

Isplati li se običnom čoveku da se zaputi u daleku Nemačku, Francusku ili Italiju i tamo potraži polovan automobil za sebe ili je to avantura isplativa samo onima koji su dobro upućeni u razne propise i papirologiju, mehanički su potkovani, a pritom znaju i razne trikove za smanjenje ukupne cene? Sajt Polovni automobili istražio je ovu temu.

Neretko ćete čuti kako u inostranstvu ima fantastičnih polovnjaka po neverovatno povoljnim cenama, te u jednom trenutku odlučujete da te priče lično proverite. Pretražujete inostrane sajtove i tražite vozilo po što nižoj ceni i u što boljem stanju. Isto kao i hiljade drugih kupaca. Tražite, na primer, Citroen Saxo, pošto ste čuli mnogo dobrih stvari o njemu, bez obzira da li je dizelaš ili benzinac. Ako je benzinac, ugradićete „plin“.

Cene su stvarno niske. Za samo 400 evra našli ste jednog metalik zelenog, od 1,1 litar, sa 119.000 pređenih kilometara i električnim podizačima stakala. Automobil deluje pristojno, poreklom je iz Italije. Ali čuli ste da su polovni automobili iz Italije lošiji od onih iz Nemačke. Ubrzo pristiže poznanik koji vam skreće pažnju da dotični Saxo ne ispunjava Euro 3 standard, što znači da uopšte ne može da se uveze. Nastavljate potragu, ali sada za automobilima sa većom cenom. Optimizam polako nestaje…

Euro 3 standard?

Da bi se polovan automobil uvezao u Srbiju mora da ispunjava Euro 3 standard, to jest, mora da bude proizveden u skladu s Euro 3 standardom. Nikakve prepravke ne dolaze u obzir, što znači da je nemoguće uvesti automobil iz, na primer,  Amerike. Praksa, međutim, pokazuje da sve može da se uveze ukoliko ste dovoljno „snalažljivi“.

Kao i u mnogim drugim slučajevima, državne institucije nisu na vreme bile spremne za početak primene novih zakona, pravilnika i odredbi kada je u pitanju uvoz polovnih automobila. Danas je situacija mnogo bolja, ali ne i po džep kupaca.

Postoje modeli koji su se istovremeno prodavali sa oba standarda (Euro 2 i Euro 3) u zavisnosti od tržišta kojima su namenjeni. Na internet forumima ćete naići na neverovatnu količinu netačnih i površnih informacija, te ih uzimajte sa velikom dozom rezerve.

Uglavnom, sva vozila koja su prvi put registrovana u zemljama Evropske unije nakon 1. januara 2001. godine zadovoljavaju Euro 3 standard. Pazite se, međutim, naknadno dobijenih Euro 3 sertifikata. Neko je mogao da uveze automobil iz Amerike, da ga prepravi u skladu sa Euro 3 normama i bez problema registruje u Nemačkoj. To vozilo ima potvrdu da ispunjava Euro 3 standard, ali ipak nije proizvedeno u skladu s Euro 3 standardom, što znači da zvanično ne može da se uveze u Srbiju. Mnogo je i vozila proizvedenih i prvi put registrovanih u Nemačkoj sa Euro 2 standardom, koja su naknadnom prepravkom dobila Euro 3 sertifikat.

Za automobile u koje carinici sumnjaju nadležna je Agencija za bezbednost saobraćaja (ne više Institut za standardizaciju Srbije, tj. bivši Zavod za standardizaciju). Cena izdavanja potvrde je 6.150 dinara.

Iz koje zemlje kupiti polovan automobil?

Iskusni prodavci polovnjaka kažu da su u Nemačkoj najbolje održavani i najočuvaniji automobili, ali i najskuplji, dok su italijanska vozila najjeftinija i generalno u najlošijem stanju (navodno Italijani oštro voze i ne posvećuju mnogo pažnje kvalitetnom održavanju). Ni kvalitetom francuskih polovnjaka nisu naročito oduševljeni. To sve naravno ne mora biti tačno. Naprotiv, i u Italiji je moguće pronaći dobre polovnjake kao što i u Nemačkoj nije baš retkost da se vraća kilometraža, iako mnogi u to ne žele da veruju.

Odlučite li da svog novog ljubimca nabavite u Italiji, proći ćete jeftinije prilikom same kupovine, a platićete i manje dažbine prilikom uvoza, pošto je kataloška vrednost automobila sa Apeninskog poluostrva manja u odnosu na one iz Nemačke. Naravno, svu uštedu vrlo brzo može da „pojede“ samo jedan ozbiljniji kvar.

Ne zaboravite da Nemci u proseku najviše voze, tj. da prelaze velike kilometraže, istina uglavnom po veoma kvalitetnim autoputevima, ali i da se kod njih zimi baca mnogo soli po putevima.

Inače, automobili iz Austrije se carine po italijanskom katalogu, dok su slovenački polovnjaci po kataloškoj vrednosti najsličniji onima iz Nemačke. „Holanđani“ su na veoma dobrom glasu, kao i „belgijanci“. Automobili iz Švajcarske uglavnom su odlični, ali pošto ta zemlja nije članica EU, carina je znatno veća.

Ukoliko je reč o retkim ili specijalnim vrstama/verzijama vozila, kojih nema u katalozima, carinici mogu da pogledaju cene na inostranim internet sajtovima. U takvim slučajevima „dobro raspoloženje“ carinika može da uštedi zaista mnogo novca.

Što se tiče smanjenja broja pređenih kilometara, to se radi svuda, pa i u najuređenijim zapadnim zemljama. Već smo pomenuli Nemačku koja nije izuzetak. Tamošnja policija procenjuje da čak jedna trećina polovnih automobila u ovoj zemlji ima vraćenu kilometražu, bez obzira što je zakon veoma strog po ovom pitanju.

Pazite se prevara

Ukoliko niste pažljivi i u Nemačkoj mogu lako da vas prevare, bez obzira što je reč u izuzetno uređenoj zemlji. Ukoliko prodavac predloži da on sam organizuje transport do Srbije, budite ubeđeni da je reč o mutnim radnjama, a objašnjena su zaista šarolika i uverljiva.

Na primer, prodavac je zbog posla bio prinuđen da se iz Nemačke vrati u Veliku Britaniju, svoj automobil je zbog pozicije volana morao da proda, a nema vremena za čitavu proceduru, te ga je poverio nekoj od „renomiranih“ špeditersko/transportnih kompanija. Platio je gotovo sve prateće troškove, kao i proveru automobila kod još jedne „renomirane“ kompanije, koja garantuje za sve karakteristike automobila, uključujući legalnost, mehaničku ispravnost, itd.

Na potencijalnom kupcu je, ukratko rečeno, samo da uplati određeni depozit ili na primer, 50% cene na određeni bankovni račun, a ostatak kada primi vozilo i uveri se da je sve u redu. Ukoliko kupac nije zadovoljan, ima pravo da vrati vozilo u roku od deset dana i to o trošku prodavca, uz povraćaj depozita. Verovali ili ne, postoji mnogo ljudi koji nasedaju na ovu priču.

Cene nisu niske koliko ste očekivali?

Mnogi se razočaraju kada shvate da je i u inostranstvu teško naći dobar automobil po niskoj ceni.

Na primer, Peugeot 508 2.0 HDI iz 2011. godine,  koji u Nemačkoj košta 13.500 evra (nakon vraćenog poreza), sa pređenih 40.000 km – carina i porez za njega su od 4.500 evra naviše. Treba dodati i druge prateće troškove. Ovaj model sa istim motorom i opremom nov u Srbiji košta 24.680 evra.

Tu je i VW Golf V 1.9 TDI (105 KS), iz 2008. godine, takođe iz Nemačke, koji nakon povraćaja poreza košta oko 10.000 evra (ova cena je oko 1.000 evra iznad proseka, uslovno rečeno) – samo za carinu i porez treba dati od 1.700 evra naviše.

Toyota Yaris iz 2006. ili 2007. godine, benzinac bez obzira na radnu zapreminu motora – teško je naći primerak sa cenom ispod 5.000 evra, a malo ih je i sa cenom ispod 6.000 evra.   

Konkretnije primere ne želimo da stavljamo. Čak ni veoma grube. Razlog je vrlo jednostavan – na konačnu cenu automobila iz uvoza utiče suviše faktora, te isplativost zavisi od slučaja do slučaja, te primeri mogu nekoga da navedu na pogrešan put.

Stoga ohrabrujemo vozače da sami saznaju čitavu proceduru za zemlju iz koje planiraju da uvezu automobil, sami izračunaju prateće troškove i odluče isplati li im se da se upuste u tu avanturu.

Kako auto placevi dobijaju jeftinije polovnjake?

  1. Auto placevi iz Srbije od auto placeva u inostranstvu najčešće kupuju po nekoliko automobila u turi, tako da na osnovu količine i prethodne saradnje dobijaju povoljniju cenu, što je uobičajeno. Obzirom da je reč o vozilima kupljenim od pravnog lica, tu je i povrat poreza
  2. Prodavci iz Srbije često kupuju na aukcijama, gde se takođe neretko kupuju vozila u „paketima“, to jest, više komada odjednom, što znači da se automatski dobija niža cena. Obični kupci ovakvim aukcijama uglavnom nemaju pristup
  3. Uvoznici koji se tim poslom dugo bave po pravilu imaju svog špeditera koji im špediterske usluge naplaćuje znatno manje (obzirom na obim posla), a pomažu im i po mnogim drugim pitanjima (male tajne velikih majstora – kilometraža, oštećenja, oprema, Euro 3 standard za vozila na granici…)
  4. Transport. U priču sa gorivom, osiguranjem, vinjetama i putarinom uračunajte i mogući rizik od kvara na putu. Uvoznici stavljaju, u zavisnosti od vrste kamiona, i do osam, devet ili deset automobila na prikolicu i dovezu ih sve o istom trošku. Time se otklanja i rizik od usputnog kvara. Imajte u vidu da u inostranstvu šlep služba i servisi nisu baš jeftini, a ako je reč o težem kvaru moraćete da prespavate najmanje jednu noć u nekom hotelu (30-40 evra)
  5. Ukoliko sami angažujete nekog prevoznika, dobićete višu cenu u odnosu na auto placeve, naravno, zbog količine posla koju im oni donose, i zbog toga što će vaš automobil morati da pokupe na posebnoj lokaciji

Prodavac vas neće čekati

Prema dosadašnjem iskustvu osoba sa kojima smo razgovarali, vlasnici automobila u inostranstvu vas neće čekati već će prodati prvom koji se javi. Dakle, u ovakvim situacijama zaboravite na nemačku preciznost i držanje reči. Kada je u pitanju poslovanje sa kupcima iz jugoistočne Evrope, oni su odavno naučili lekciju – ne veruju nikome. Tako može da vam se desi da zapucate u Minhen i odete kod prodavca, koji će vas sasvim smireno obavestiti da je automobil upravo prodao.

Naravno, nećete se vraćati kući, već krećete u obilazak auto placeva i kupovinu oglasa. Nakon određenog vremena popuštaju i pažnja i nervi, pa počinjete da se vodite devizom „daj šta daš“. Tako ćete doći do automobila kojeg uopšte niste planirali da kupite.

Zaobiđite pijace

Gotovo svi se slažu sa jednim savetom – izbegavajte auto pijace u inostranstvu. Na takvim lokacijama naići ćete na obilje sumnjivih osoba. Ukoliko ste krenuli sami na put, nećete se osećati baš prijatno u gužvi sa nekoliko hiljada evra u džepu/torbici, dok idete od jednog do drugog vozila i pregovarate sa prodavcima.

Procedura kupovine

Kupovina od fizičkog lica

Potrebno je sastaviti kupoprodajni ugovor i overiti ga kod notara (javnog beležnika), uzeti od prodavca COC dokument (EC Certificate of Conformity), obezbediti EUR1 dokument kojim dokazujete da je automobil proizveden u Evropskoj uniji i izvaditi privremene ZOOL registarske tablice/ platiti osiguranje. Ne zaboravite da overite izvoznu deklaraciju na granici EU!

Kupovina od pravnog lica

Uzeti račun, izvaditi izvoznu deklaraciju (vadi se u carinskoj ispostavi mesta u kojem kupujete vozilo), uzeti EUR1 dokument, dokument kojim dokazujete da je automobil proizveden u Evropskoj uniji i izvaditi privremene ZOOL registarske tablice/platiti osiguranje. Ne zaboravite da overite izvoznu deklaraciju na granici EU!

Procedura na granici

Kada stignete na našu granicu, moraćete da angažujete špeditera, pošto je špediter po zakonu obavezni posrednik između vas (fizičkog lica) i carine. Špediter će srediti svu dokumentaciju i uputiti vas na dalje korake. Zatim sa dobijenim papirima cariniku prijavljujete da uvozite polovan automobil. Proverava se da li se slažu broj karoserije, motora i ostali podaci.

Da li uzeti od vlasnika ili sa placa?

Znatno je jednostavnije kupiti polovan automobil na nekom auto placu. Pritom, kada kupujete polovnjaka od pravnog lica, imate pravo na povraćaj poreza, što važi za svaku robu koja napušta teritoriju Evropske unije (iznad određene vrednosti). Imajte u vidu da povraćaj poreza može da se zakomplikuje, pa da taj novac kupcu presedne.

Kontaktirajte špeditera pre kupovine

Špediter je ovlašćeno lice koje zastupa klijenta u poslovima uvoza i carinjenja, a kada su u pitanju polovni automobili, dobar špediter može da napravi veliku razliku. Stoga je naš savet da se prethodno konsultujete sa nekim od špeditera. Oni znaju razne „male tajne velikih majstora“, te uz njihovu pomoć možete da uštedite i novac i nerve.  Špediter će vam dati i procenu carine i ostalih troškova na osnovu podataka o automobilu ili će vas bar uputiti na okvirne troškove ukoliko krenete u inostranstvo „na slepo“.

Transport vozila

Automobil možete da dovezete sami (u žargonu „na točkovima“) ili na kamionu. Troškove treba iskalkulisati od slučaja do slučaja. Najpovoljnije je ukoliko uspete da ga ubacite na neki kamion koji već vozi polovnjake za Srbiju, a ima slobodno mesto.

I na kraju… isplati li se samostalan uvoz ili ne?

Želite li da prođete jeftinije i sami iz inostranstva dovezete automobil kakav biste kupili i ovde, teško ćete u tome uspeti, osim ako ste izuzetno snalažljivi, uporni, upoznati sa raznim procedurama i trikovima, a pritom i dovoljno iskusni da realno procenite stanje polovnjaka.

Računica, naravno, nije jasna niti ikada može da bude, pošto je u igri previše faktora od kojih zavisi isplativost. Sa druge strane, uputite li se u inostranstvo sa ciljem da pronađete što očuvanije i kvalitetnije vozilo, sa originalnom servisnom knjižicom i kilometražom, od prvog ili makar drugog vlasnika, imajte u vidu da ni s one strane granice kvalitetni polovnjaci nisu jeftini. Naprotiv!

Pritom, vlasnike automobila u dobrom stanju, koji ih prodaju po iole povoljnoj ceni odmah po objavljivanju oglasa saleću desetine preprodavaca iz Bugarske, Turske, Rusije, Ukrajine, Balkana… Dok zainteresovani kupac iz Srbije uoči oglas, kontaktira prodavca i stigne do, na primer, Nemačke ili Italije, to vozilo je već stiglo u novu domovinu.

Stoga praktično ostaje da tražite automobil po placevima, što je u neku ruku i dobro – lakše ćete srediti papirologiju, imate veću pravnu sigurnost i pravo na povraćaj poreza.

Verovatno i dalje očekujete konačan odgovor – isplati li se samostalan uvoz ili ne? Činjenica je da univerzalan odgovor ne postoji. Suviše je faktora u igri da bi se ova problematika generalizovala. Razlikuju se cene automobila od zemlje do zemlje, isto kao i troškovi transporta i carinjenja.

Takođe, nije isto ako date 100 evra za gorivo za put iz Minhena (oko 800 kilometara, računamo potrošnju 8 l/100 km, cena benzina u Nemačkoj 1.6 evra), za automobil koji vredi dve hiljade evra ili deset hiljada. Kada na troškove za gorivo dodate  kupovinu hrane i pića, putarine, spavanje u motelu/hotelu (od 30 evra naviše, ukoliko nemate mogućnosti da prespavate kod rodbine ili prijatelja), situacija postaje još pesimističnija.

Da ne govorimo o najgorem scenariju, kao što su dobijanje kazne za saobraćajni prekršaj (kazne u inostranstvu su rigorozne) ili eventualni kvar na automobilu. Šlep služba je i kod nas skupa, a u inostranstvu su cene za naš standard užasavajuće. Slično važi i za cene popravki.

Sledi carinjenje, pa plaćanje jednog špeditera na granici i drugog ili istog u mestu carinjenja. Zatim registracija. Ukoliko ste uzeli benzinca, verovatno ćete hteti da ga vozite na „plin“ (ugradnja 400-500 evra)…

Dakle, vrlo lako sva ušteda može da ode u vetar. Ipak je reč o putu od po hiljadu ili više kilometara i to automobilom u koji prvi put sedate. Uveravanja o tome kako je prodavac upravo pred prodaju zamenio ulje/amortizere/pločice/paknove/lamelu, uradio mali ili veliki servis, uzmite s velikom dozom rezerve. Činjenica je da niko ne sređuje vozilo pred prodaju, osim ukoliko je iznenada prinuđen da ga proda.

Kako biste razvejali sve nedoumice, raspitajte se među poznanicima znaju li nekoga ko je sam uvezao polovnjaka i pritom sam obavio čitavu proceduru – pronalaženje vozila, dogovaranje sa vlasnikom, odlazak u inostranstvo i dovoženje.

Uspete li da pronađete takvu osobu (zapitajte se zašto ih ima tako malo), potrudite se svim silama da je lično upoznate i ispitate o čitavoj avanturi uvoza. Ukoliko tvrdi da je taj scenario stvarno isplativ, kulturno i prijateljski insistirajte da vam navede cenu vozila i sve prateće troškove, a zamolite i da, ako je moguće, malo bolje pogledate auto.

Zatim pogledajte ponudu tog modela i verzije kod nas i napravite prosek cena (uzimajući u obzir da se cene iz oglasa uglavnom spuštaju cenkanjem).

Ovo nije uputstvo!

Ovaj tekst nije uputstvo za samostalan uvoz automobila iz inostranstva. Sva data objašnjenja i informacije su tu samo kako biste stekli okvirnu sliku o proceduri. Propisi nisu isti u svim zemljama. U nekim slučajevima nakon 14:00 časova nećete moći da završite papirologiju, što znači da je neophodno rezervisati najmanje dva dana za kupovinu.

Izvor: Polovni automobili

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)