Datum:

19.08.2012. 17:35

Autor:

totalcar.rs

Oznake:

, , ,

Statistika:

0 komentara 7736 pregleda

Početkom avgusta region jugoistočne Evrope nije zapljusnuo samo novi talas vrućina. Sa rekordno visokim temperaturama stigao je i talas (ponegde rekordnih) poskupljenja naftnih derivata. Vlasnici automobila u svakoj državi smatraju da su baš oni najviše pogođeni poskupljenjima i da su cene goriva u njihovoj zemlji najviše u regionu. Čini se da su u tim ocenama najdalje otišli vlasnici automobila u Srbiji koji uporno tvrde da je gorivo u Srbiji najskuplje u regionu. Ta percepcija, međutim, nije tačna, a razlog za takvo mišljenje je u podatku da su zarade u Srbiji najniže u regionu.

A kako situacija sa cenama naftnih derivata zaista izgleda u regionu jugoistočne Evrope?

Nedavno se dogodilo ono što je do skoro bilo nezamislivo: rekordno poskupljenje naftnih derivata u Sloveniji. Od ranih jutarnjih sati 11. avgusta 2012. vozači u Sloveniji bili su neprijatno iznenađeni – na benzinskim pumpama dočekale su ih maloprodajne cene motornog goriva s – istorijskim rekordom. Litar 95-oktanskog bezolovnog benzina koštao je tog jutra 1,507 evra, 100-oktanski benzin 1,525 evra, dizel gorivo 1,387 evra, litar lož-ulja 1,021 evra. Slovenija menja cene naftnih derivata svakih 14 dana u zavisnosti od cena u svetu i kretanja kursa američkog dolara.

Isti princip važi i u Crnoj Gori – maksimalne maloprodajne cene goriva u toj državi usklađuju se svakog drugog ponedeljka uu zavisnosti od promene cena naftnih derivata na svetskom tržištu. A Crnogorci vrlo često u anketama tamošnjih medija umeju da kažu kako je gorivo „najskuplje u njihovoj državi“.

Hrvatski vozači imali su samo nedelju dana priliku da skoknu do Slovenije i napune rezervoar jeftinijim gorivom jer su 5. avgusta naftni derivati u proseku poskupeli četiri i po evrocenta po litru.

Kao argument za učestala poskupljenja naftnih derivata nadležni u državama regiona koriste stanje na svetskom tržištu gde cena sirove nafte beleži stalni rast, uslovljen lošim vestima o stanju pojedinih ekonomija Evropske unije i evropske monete evra.

Početkom avgusta i u Srbiji zabeleženo je da je „u proteklih sedam dana benzin poskupeo tri puta“. Uz sve već korišćene argumente za rast cena, u Srbiji postoji još jedan nesporni na koji ukazuju nadležni – krivac za poskupljenje su velike kursne razlike zbog slabljenja dinara. Stručnjaci kažu da na osnovnu cenu ne mogu sami trgovci da utiču i objašnjavaju da su ključni reperi cene – svetska cena derivata (pošto se radi o berzanskom proizvodu) i kurs dinara u odnosu na evro, odnosno na dolar (trgovina naftnim derivatima obavlja se u dolarima). Među zanimljivostima, može svakako da se istakne i činjenica da je cena i benzina i dizela u maju i junu 2012. godine bila niža u evrima nego u maju i junu 2011., dok sada jeftiniji benzin od Srbije imaju Bosna i Hercegovina i Rumunija, a jeftiniji dizel samo Makedonija.

I u Udruženju benzinskih stanica Srbije izračunali su da do poskupljenja goriva u Srbiji dolazi i kada pada cena nafte na svetskim berzama. To se događa zato što se moguće pojeftinjenje goriva poništava zbog pada vrednosti dinara u odnosu na evro i dolar. Oni tvrde da bi gorivo u Srbiji sigurno pojeftinilo ukoliko se kurs dinara stabilizuje i cene nafte padnu.

Naravno, gorivo može da pojeftini i na još jedna način – ako država smanji akcize. To se dogodilo početkom maja kada je država smanjila svoja zahvatanja od naftnih derivata za 1,5 dinar i gorivo je na pumpama odmah za toliko bilo jeftinije. Bez obzira na taj majski jednokratni i već zaboravljeni poklon države, koji je ona, uzgred rečeno, već uzela natrag (početkom avgusta akcize su se vratile na veći, „predizborni“ nivo) može se reći da su cene naftnih derivata u Srbiji obično niže od cena u susednim zemljama. To nedvosmisleno potvrđuju uporedne analize. Na osnovu tih analiza vidi se da se cena goriva u Rumuniji – 1,31 evra za litar evrobenzina i 1,32 evra za litar dizela – neznatno razlikuje od cene goriva u Srbiji – 1,33 evra za litar evrobenzina i 1,26 evra za litar dizela. Benzin je najskuplji u Grčkoj (1,77 evra za litar), Mađarskoj (1,50), Sloveniji (1,51), Austriji (1,47), Crnoj Gori (1,38), pa zatim Hrvatskoj, Bugarskoj i Makedoniji a na kraju ove lestvice su Srbija, Rumunija i BiH (1,28 evra).

Zanimljiva su još neka poređenja. Najvišu bazičnu (proizvođačku cenu) benzina imaju Bugarska, Makedonija i BiH, a najnižu Austrija i Srbija. Najviše akcize na benzin su u Grčkoj (39 odsto), Austriji (36) i Sloveniji (33 odsto) a najniža u Makedoniji (22) i BiH (24 odsto). Najveći PDV je u Grčkoj i Mađarskoj.

Kad se prave paralele, ne treba izgubiti iz vida „naftaško poređenje“ Rumunije i Srbije: Rumunija, na primer, proizvodi četiri puta više nafte nego Srbija i ima neuporedivo ozbiljnije prednosti u logističkoj infrastrukturi za isporuku sirove nafte (tu se pre svega misli na dostupnost morskih puteva za dostavu, specijalizovanu naftnu luku u Konstanci). Slične prednosti imaju još neke zemlje u regionu, pre svih Hrvatska i Bugarska, koje imaju morske luke za prijem sirove nafte, razvijenu infrastrukturu za transport i skladištenje i rafinerije na obali mora – Rijeka i Burgas.

Ipak, bez obzira na nedostatak ove vrste prednosti, cena goriva u Srbiji tokom leta retko je probijala prosečnu vrednost za region. To najbolje ilustruje podatak da je prosečna cena jednog litra evrobenzina u regionu trenutno oko 1,43 evra a u Srbiji 1,33 evra. Podaci kažu da je slična situacija i sa evrodizelom.

Zanimljivo je istaći kretanja cena goriva u julu, pa su se tako u Rumuniji cenovnici menjali dva puta i to isključivo na više, u Bugarskoj – tri puta i na taj način su se cene približile istorijskom maksimumu. Slično je bilo i u Sloveniji – cene menjane dva puta (trenutno je utvrđena rekordna cena naftnih derivata), a takođe u Mađarskoj i Hrvatskoj je gorivo dva puta poskupelo.

Međutim, analiza nadalje pokazuje da se u periodu od 2. jula do 6. avgusta prosečna cena goriva (aritmetička razlika zbirnog pokazatelja cene evrobenzina i evrodizela) u Srbiji umanjila u proseku za 1,5 cent, dok je u isto vreme u Rumuniji porasla za četiri centa, u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori za osam centi, u Bugarskoj i Mađarskoj za pet centi a u Makedoniji porasla za 11 centi.

Podaci, nedvosmisleno pokazuju da je dinamika rasta cena goriva u Srbiji niža od proseka za region.

Kakve su prognoze za dalje?

Globalna ekonomska kriza, nestabilan evro i krhke javne finansije u nekoliko država Evropske unije predstavljaju opšti okvir za dalje određivanje cena nafte i derivata. Na taj opšti okvir, u Srbiji se nadovezuje i „lokalni“ – slab dinar i njegovo dalje srozavanje u odnosu na evro. Na sve to stiže i najava da vlasnike automobila u Srbiji jesenas čeka novo poskupljenje goriva bez obzira na kretanje kursa dinara i cenu nafte na svetskom tržištu. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavljuje na jesen povećanje akciza na gorivo. Dinkićeva savetnica za poreski sistem Milica Bisić kaže da će se to dogoditi već 1. oktobra i da je to neminovnost zbog potrebe da se smanji ogroman budžetski deficit.

Slična sudbina čeka vlasnike automobila i u drugim državama regiona (Slovenija, Hrvatska, Rumunija…) jer i njihove javne finansije su u veoma lošem stanju a akcize na gorivo oduvek su bile izdašan „punjač“ budžeta.

Izvor: Danas

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)