Datum:

16.04.2011. 23:09

Autor:

Ina Poljak

Oznake:

, ,

Statistika:

0 komentara 31395 pregleda

Mart 1971. godine, salon automobila u Beogradu. Posetiocima sajma jugoslovenska fabrika automobila Crvena Zastava ponosno prikazuje novi model pod oznakom 101.

Zahvaljujući dobrim vezama sa Fiatom, Zastava je bila u prilici da se domogne derivata novog Fiata 128, predstavljenog samo dve godine ranije, (inače nosioca titule Automobila godine za 1970-tu). Forma kombi-limuzine nije se dopala nadležnima u Fiatu, tako je Zastavi ustupljena verzija sa petoro vrata, dok su italijani ostali privrženi klasičnoj trozapreminskoj limuzini. Kuriozitet je da se pored ove dve verzije paralelno razvijala i treća, odnosno hečbek verzija, koja nije ugledala svetlost dana.

Zastava 101 može da se pohvali sa nekoliko bitnih činjenica. Jedna od najvažnijih je da predstavlja prvi automobil iz Zastave koji se masovno izvozio, od Francuske, Engleske i Poljske do Argentine i Južnoafričke republike. Sledeći, ne tako popularan podatak je da se čuveni Stojadin u praktično neizmenjenom obliku prodavao skoro 37 godina, što predstavlja zaista neverovatan podatak.

Poslednji primerak je sišao sa proizvodnih traka Zastave novembra 2008. godine, a ukupna proizvodnja iznosi 1.045.258 vozila, uz dodatnih 228.274 modela Zastava 128.

Prvim kupcima su na raspolaganju bile dve verzije modela 101. Standard i DeLuxe. Bogatije opremljeni DeLuxe se isporučivao sa sedištima od crvenog skaja, crvenim tepihom na podu, hromiranim lajsnama na tapacirunzima vrata, imitacijom drveta na ploči ispred suvozača i po ručici menjača koja je bila providna sa znakom Z unutra. Uz to verzija DeLuxe je spolja imala hromirane lajsne na pragovima i ivicama krova.

1976. godine umesto Deluxe verzije kupcima je na raspolaganju verzija 101 L, opremljena sa novim branicima sa gumenom lajsnom, sedištima i tapacirunzima vrata od pliša. Od posebne opreme L verzija je imala svetlo hoda unazad, električnu pumpu za pranje vetrobrana, upaljač za cigarete i pokazivač temperature motora, kao i servo-uređaj za kočenje.

Poslednja verzija 101 B je bila opremljena sa naslonom prednjih sedišta koji se mogao obarati, plastičnom zaštitom u prednjim blatobranima i imao je svetlo upozorenja (4 migavca).

1979. godine počinje prodaja verzija Confort, Mediteran, Special i Super(SuperConfort). Confort, SC i Special imali su branik bez odbojnika sa crnim plastičnim navlakama na krajevima, četvrtaste farove, novu masku hladnjaka sa dve horizontalne srebrne linije, retrovizor, brisače i pokretne delove kvake u crnoj boji, male kape sa oznakom Z od crne plastike na sredini točkova umesto većih hromiranih ratkapni, ugrađen grejač zadnjeg stakla, signal ručne kočnice i nedovoljnog nivoa ulja za kočnice. Tapacirunzi vrata i zadnja polica su se izrađivali u 4 boje: crna, siva, drap-bela i crveno-narandžasta sa hromiranom lajsnom na sredini tapacirunga.

Verzija Special je bila opremljena sa obrtomerom u instrument tabli, kao i sa dodatnim meračima pritiska ulja i temperature motora. Confort verzija je imala plastične lajsne na vratima i krilima, dok je Mediteran imao 3 vrata i okrugle farove.

1983. godine dolazi do male smene generacija. U prodaji se nalaze samo verzije GT i GTL, koje su opremljene se novim, širim hromiranim branicima sa integrisanim pozicionim svetlom i pokazivačima pravca u prednjem braniku. Počinje ugradnja nove maske hladnjaka sa srebrnim linijama i znakom ZASTAVA, novi su bočni pokazivači pravca u obliku romboida na prednjim krilima, bočne lajsne sa srebrnom trakom se nalaze na donjem delu vrata i prednjeg krila, a novi je i dizajn čelicnih felni.

U unutrašnjosti je bila potpuno nova instrument-tabla u braon boji, volan bez proreza na paocima sa natpisom ZASTAVA na sredini, a u celoj unutrašnjosti su dominirali braon tonovi. Primenjen je novi dizajn ručice menjača i rukohvata ručne kočnice, a ispred ručice menjača je postavljena kaseta za sitnice. Tapacirunzi vrata su bili u kombinaciji skaj-tkanina u braon boji, a takođe je nov dizajn zadnje police, koja se podiže zajedno sa 3-im/5-im vratima. Na modelu GTL je modifikovan kočioni sistem i usavršeno je zaptivanje kočionih cilindara, rezervoar kočione tečnosti je premešten sa unutrašnjeg blatobrana na nosač akumulatora, čime su skraćeni vodovi od rezervoara do glavnog kočionog cilindra i sprečeno stvaranje gasnih čepova u sistemu. Takođe je na modelu GTL primenjen signalizator neispravnosti kočnica.

1987. godine nastaje nova generacija modela Yugo 1,1/1,3 GX. Spoljašnje razlike u odnosu na prethodnu generaciju su minimalne i svode se na bočne lajsne sa crvenom trakicom umesto srebrne, oznaka 1,1 GX (ili 1,3 GX u zavisnosti od modela) ispod bočne lajsne na prednjem krilu i na 3-im/5-im vratima, kao i potpuno crne kvake na vratima.

1988. godine na tržište izlaze novi modeli Yugo Skala 55/65 koji su imali dosta izmena u odnosu na prethodne verzije. Maska hladnjaka je crna sa srebrnim okvirom na sredini i srebrnim lajsnama koje idu od okvira do fara sa leve i desne strane, uvodnik vazduha je na poklopcu motora, nove su plastične ratkapne sa znakom Y, a uz doplatu je moguće naručiti felne od lake legure 5Jx13 H2, integralna bočna stakla sa retrovizorima podesivim iznutra, novi, dublji plastični branici u crnoj boji, ili metalni hromirani sa crnim plastičnim rubovima, kao kod prethodnih modela (zavisno od verzije).

Unutrašnjost je sada kompletno u sivoj ili oker-zutoj boji (zavisno od verzije) uključujući i instrument tablu i sve detalje enterijera, kao i sedista, koja su udobnija u odnosu na prethodne verzije.

Proizvodnja modela sa 3 vrata je prekinuta 1990/91. godine.

1994. godine se uvodi Skala 55 C/65 C. U unutrašnjosti je primenjena nova instrument-tabla, dok je ostatak unutrašnjosti gotovo isti, osim primene tamnije nijanse tapacirunga vrata (sivo-crna umesto sive, oker-žuta se od ’91-92. vise ne proizvodi), takođe postavljeno je zadnje svetlo za maglu i svetlo prtljažnika, a umesto retrovizora podesivih iznutra, postavljaju se oni na vratima, ispod stakla.

Krajem 2002. i početkom 2003. godine modeli dobijaju uže plastične branike sa modela 128 Skala, kraću konzolu za radio i pepeljaru ispred ručice menjača, a sa promenom znaka fabrike dobijaju novo ime i oznaku – Zastava Skala 55/65.

Sredinom 2007. godine svi modeli su dobili novu savremenu instrument-tablu sa digitalnim brojačem pređenih kilometara, pokazivačem broja obrtaja i elektronskim brzinomerom koji signal dobija električnim putem umesto sajle.

Kada je motorizacija u pitanju prve verzije su imale motor od 1.116 cm³ sa karburatorom WEBER 32 ICEV 10, Holley Europa 32 ICEV 10, IPM 32 MGV 1 ili Solex C 32 DISA 20 i stepenom kompresije 8,8:1. Jedina izmena motora je bila aprila 1976. od broja motora 0076986, kada je uvedena bregasta osovina sa širinom brega od 20 mm, umesto stare od 14 mm. Model Confort proizvodio se sa motorima od 1.116 cm³ i 1.290 cm³ sa jednogrlim karburatorom IPM 32 MGV 10 za motor 1.116 i IPM 32 MGV 25/250 za motor 1.290 cm i stepenom kompresije 9,2:1 za motor 1116 cm³ i 9,1:1 za motor 1290 cm³. Model SC (Super) proizvodio sa motorom od 1.116 cm³ sa dvogrlim karburatorom WEBER 30/32 DMTR 90/250 i 4-2-1 izduvnom granom i imao je snagu od 64 KS. Model Special se proizvodio sa motorom od 1.290 cm³ sa dvogrlim karburatorom WEBER 32/32 DMTR 90/250 i izduvnom granom 4-2-1 i imao je snagu od 73 KS. Model Mediteran se proizvodio sa motorima od 1.116 cm³ i 1.290 ccm³, sa 55 KS, odnosno 73 KS (kao kod modela Special). Za GT/GTV motori su bili standardni 1.116 cm³ (55) sa jednogrlim karburatorom IPM 32 MGV 12 i 1.301 cm³ (65) sa dvogrlim karburatorom WEBER 30/32 DMTR 90/250. Jedina izmena je primena sajle za gas umesto poluge.

Tekst rađen uz pomoć informacija sa Zastava Fan Club foruma i foruma sajta Oldtajmeri.

Stare reklame za Zastavu 101

Izvor: NSautomobili

0 komentara

Comments are closed.

TotalCar.rs je deo Burek.com mreže. Copyright© 2010-2012 Sva prava zadržana.
"Da sam pitao ljude šta žele, rekli bi mi - brže konje!" - Henri Ford (1863 – 1947)